Moja majka je zakonski mogla da me abortira. Veoma sam joj zahvalna što to nije uradila. Rođena sam godinu dana nakon presude u slučaju Rou protiv Vejda (kojom je legalizovan abortus u SAD, prim. prev.) u okolnostima daleko od idealnih. Hvala Bogu, moja majka me je želela iako je moj otac odlučio da pogazi svoj bračni zavet i ostavi moju majku, a takođe i svoju ćerku – mene. Od tog dana nikada mi nije dopustio da budem deo njegovog života, iako sam ja to u više navrata pokušavala.
Kad gledam fotografije na kojima smo majka i ja kada mi je bilo oko godinu dana, u njenim očima vidim duboku tugu. U tom periodu prolazila je kroz razvod, a to niko ne planira da mu se desi. Niko ne očekuje da će ga izdati osoba kojoj veruje. Znam da joj je bilo teško, ali ona je osoba koja ne odustaje, koja savladava sve prepreke, koja daje sebe – ona je najhrabrija žena koju znam. Ne mogu rečima da opišem koliko sam ponosna što sam njena ćerka. Ona je odabrala da me rodi i najveći deo mog detinjstva bila je samohrana majka. Život nam nije bio lak, ali ja ga ne bih menjala. Zahvalna sam za sve što smo proživele.
Dobar deo detinjstva pitala sam se zašto je otac rešio da nema nikakav kontakt sa mnom… Šta bih uradila i rekla ako bismo se sreli… Šta bi on uradio ako bih mu se ikada pojavila na vratima i rekla mu ko sam. Nemoguće je opisati tu ogromnu, zjapeću prazninu u meni koju sam uvek osećala jer sam znala da me rođeni otac nije želeo (a i dalje me ne želi). Međutim, umesto da dozvolim tom bolu da me odredi kao osobu ili da upravlja mojim životom, ja sam odabrala da budem potpuno drugačija od tog muškarca koji nas je napustio. Odabrala sam ljubav, porodicu i veru. I dalje se molim da moj otac na kraju pronađe mir u svom srcu, kao i mir s Bogom.
U detinjstvu sam patila zbog toga što me je otac napustio, kao i zbog očuhovog emotivnog zlostavljanja. Na kraju, naučila sam da obojici oprostim i, mada to čudno zvuči, zapravo sam zahvalna što sam imala priliku da im oprostim. Kada sam to uradila, osetila sam se slobodno i jako jer sam mogla da kažem: „Sada sam odrasla, moje bolno detinjstvo je iza mene. Jeste da je bolelo i oblikovalo me je, ali me je isto tako i ojačalo. I zbog svega toga, ja biram da vam oprostim.”
Jednom sam pitala majku da li je ikada razmišljala o abortusu, imajući u vidu sve što joj se tada dešavalo. Rekla je: „Nisam ni pomislila na to. Ti si bila moja beba.” Razume se da moja majka nije planirala da zatrudni, a potom da gleda kako joj se brak raspada, ali verovala je u Božju promisao. Ona je želela mene, i Bog je želeo mene. On je mene planirao, iako su okolnosti u tom trenutku bile sasvim neplanirane i izuzetno teške i za majku, i za mene. Zapravo, uvek se nađe neko da voli svako dete koje se začne ili rodi u teškim, neplaniranim okolnostima, i to dete je njegov Tvorac ipak planirao.
Nikada nisam sanjala da ću biti deo pokreta za zaštitu života kad budem porasla, niti da ću raditi na tome da spasem drugu decu – a i njihove majke i očeve – od abortusa. Međutim, počastvovana sam što imam priliku da govorim u ime onih koji nemaju glas, i da učim druge da je svaki život vredan življenja.
Svi zaslužujemo priliku da živimo – čak i ako nas biološki roditelji ne žele, ili ako odrastamo u nasilnom okruženju ili siromaštvu. U nekom trenutku svi ćemo neumitno imati težak period u životu, a skoro nikad nemamo priliku da biramo šta će nas zadesiti. U takvim trenucima, u iskušenju smo da odaberemo rešenje koje nam na prvi pogled deluje najlakše i najjednostavnije, ali veoma često se ispod površine kriju veoma teške posledice tih „lakih rešenja”.
Danas, dok sam zahvalna majci za moj život, razmišljam o više od 60 miliona dece koja su u prethodnih 46 godina stradala od abortusa u Sjedinjenim Državama.[1] Volela bih da su i ta deca imala priliku da se izbore s teškim okolnostima i problemima. Kada se nađu u teškim i neplaniranim okolnostima, žene i njihova deca zaslužuju mnogo bolje od abortusa. Oni zaslužuju nadu. Zaslužuju priliku da odaberu ljubav, da odaberu oproštaj i da odaberu veru.
Ali to se može desiti samo ako te žene prvo odaberu život za svoju decu.
Prevod za Centar za život: M. Stajić
Izvor: Life is rarely ideal, but every child deserves a chance
[1] Misli se na 46 godina od legalizacije abortusa u SAD (januar 1973.) do januara 2019. godine.
Najnoviji komentari