Данашња жена на Западу углавном је одгајена тако да верује да „никада не треба да зависиш од мушкарца.“ Нажалост, ово се не односи само на финансијски аспект и, што је још горе, урушава поверење које је неопходно да би се изградила постојана, дуготрајна веза између две особе.
Жена најчешће усвоји такав начин размишљања због једног од следећих разлога: потиче из разведене породице и ретко је виђала оца; мајка је стално лоше говорила о оцу, а често и о мушкарцима уопште; отац јој је био алкохоличар, финансијски нестабилан, или присутан у њеном животу али незаинтересован за њу. Или је једноставно слушала шта јој данашње друштво говори.
Без обзира на узрок, резултат је исти. Она је подигла зид око свог срца и у њега неће да пусти љубав мушкарца. Штавише, она чак и не зна како та мужевна љубав изгледа.
Здрава мужевна љубав веома је моћна и снажна. Она је створена с намером да буде чврсти темељ за жене чија су тела и животни путеви по природи ствари другачији од мушких.
Премда мушкарци и жене живе сличним животом пре брака и мајчинства, негде око 30. године живота разлике између полова постају веома очигледне и изразите. Управо је то период у животу када жене почињу да осећају терет сопствене рањивости.
Ту на сцену ступа женин однос са оцем. Веза са оцем има највећи утицај на њену способност да прими љубав мушкарца или да „зависи од мушкарца.“
Женама које су у детињству слабо виђале оца или су живеле са оцем али је он био незаинтересован и није показивао блискост према њој, касније је веома тешко да покажу рањивост у присуству мушкарца. За њих је то једноставно превише застрашујуће.
Данас жене често говоре да се не могу препустити мушкарцу јер има мало јаких мушкараца од којих оне могу да зависе. Али реч је заправо о зачараном кругу.
Морате имати поверења у доброг мушкарца да бисте од њега добиле његове дарове.
Мужевна љубав омогућава жени да се опусти јер зна да има љубав свог мушкарца за читав живот, и то мушкарца који је неће оставити, који ће је штитити и пружати јој шта јој је потребно. Он зна да његова жена може сама себе да издржава, али то не поништава његову жељу да јој удовољи и пружи јој оно што јој је потребно.
Пружање се не тиче само новца. Кад кажемо да мушкарац „пружа“, мислимо и на то да се он физички стара о различитим стварима, било да је то планирање изласка с девојком или обављање послова у дому или старање о детету. Поента је у томе да жена треба да мотивише свог мушкарца да он жели да ради све те ствари.
А како се то постиже? Тако што се жена препусти љубави мушкарца.
Шта то значи?
То значи да му не говори шта треба да ради већ га пушта да он то сам увиди.
То значи да она треба да каже „да“ и „у реду“, а не само „не“ и „а шта је с овим“ или „а можда треба овако“.
То значи да она не критикује начин на који он ради ствари и да обуздава сопствене страхове о томе какав ће резултат на крају бити.
То значи да она у везу доноси своју женственост – своју природну лепоту, нежност и отвореност – уместо да инсистира на томе да она одлучује о свему.
Многим женама ово делује чудно и изазива у њима нелагоду јер су веома рано у животу закључиле да се мушкарцима не може веровати и да се на њих не можемо ослонити. Али ако желите да уживате у бескрајној мужевној љубави, то је једини начин да се то и деси.
Свака жена мора да одговори на следеће питање: Да ли желим да сама водим рачуна о свему? Или желим да будем вољена и обожавана?
Јер никад нећете моћи да имати обоје.
Аутор: Сузан Венкер
Превела: Марија Стајић
2 Коментара