Kada je Betan Simpson (26) došla na ultrazvučni pregled u 20. nedelji trudnoće, saznala je da njena ćerka ima spina bifidu – rascep kičmenog stuba zbog kog dolazi do nepotpunog zatvaranja kičmene moždine – na šta su joj lekari preporučili abortus, rekavši da to mogu da urade istog dana. Međutim, Betan i njen muž su to odbili.
„Nisam ničim mogla da opravdam ubistvo deteta koje sam osećala kako se pomera u meni”, izjavila je. Betan i njen muž Kiron umesto abortusa odabrali su prenatalnu operaciju. Kažu da su takvu odluku doneli bez premišljanja. Prenatalna operacija spina bifide tek je nedavno počela da se obavlja u Velikoj Britaniji i uspešno je izvedena nekoliko puta, a u Sjedinjenim Državama i Belgiji uspešno je operisano više beba.
Ova višečasovna operacija obavlja se između 19. i 25. nedelje i zahteva da nakon toga majka što duže miruje. Ukoliko porođaj ne krene ranije, trudnica se porađa carskim rezom u 37. nedelji. Prilikom operacije, pravi se rez na stomaku trudnice, kao prilikom porođaja carskim rezom, zatim se pravi još jedan rez na materici da bi hirurg mogao da dođe do bebe koju delimično izvadi iz materice, zatvori procep na kičmi, vrati je u matericu i potom je zašije.
Betan Simpson zatrudnela je nakon drugog pokušaja vantelesne oplodnje. I ona i njen muž bili su uplašeni kad su saznali da beba ima spina bifidu. Nažalost, kao što se i dešava u najvećem broju slučajeva kod ovakve dijagnoze, lekari su im savetovali abortus jer je beba imala „veoma loše izglede” za „kvalitetan život”. Postojala je velika verovatnoća da nikada ne prohoda, kao i da ima problema s bešikom i bubrezima.
Međutim, kad su Simpsonovi otišli u drugu bolnicu, saznali su da postoji još jedna mogućnost i odabrali operaciju umesto abortusa. U januaru 2019, u 25. nedelji trudnoće, Betan je otišla na operaciju koju je obavio tim od 20 lekara.
Beba Eluiz rođena je 1. aprila 2019. godine „vrišteći na sav glas i snažno šutirajući nogama – i odmah se upiškila, i tako pokazala da je zdrava”, izjavila je njena majka za Bi-Bi-Si.
„Ima malo uvećane srčane komore, što se od samog početka videlo, ali su joj bubrezi, bešika i kukovi normalni, i ima osećaj u nogama sve do prstiju… Ona je živi dokaz onoga što operacija može da uradi… Zdravstveno stanje joj je zasad toliko dobro da se doktor nada da će posledice spina bifide biti minimalne. Nadamo se da će naučiti da hoda i priča kao i svaka beba”, izjavila je majka.
Priča o Eluiz pomogla je i drugim roditeljima da u istoj situaciji odaberu prenatalnu operaciju umesto abortusa. „Dobila sam poruku od jedne trudnice iz Italije kojoj su saopštili istu dijagnozu i rekla da joj je naš slučaj ulio nadu i odlučila je da ne abortira”, izjavila je Betan.
U Velikoj Britaniji spina bifida se javlja jednom na 1.000 beba, a godišnje se rodi oko 200 beba s tom dijagnozom. U takvim situacijama, odmah po rođenju beba mora da se operiše kako bi se zatvorio procep na kičmi i sprečila infekcija. Međutim, operacija pre rođenja je još uspešnija i bebe imaju velike šanse da kasnije osećaju mnogo manje posledice spina bifide.
Nije poznato šta dovodi do pojave ovog stanja, ali pretpostavlja se da nedostatak folne kiseline u ranoj trudnoći (prve dve nedelje od začeća) može da poveća rizik za nepravilan razvoj nervne cevi. Prema procenama, u 80% slučajeva roditelji se odlučuju da abortiraju bebu sa spina bifidom.
U Sjedinjenim Državama prenatalna operacija spina bifide uspešno se obavlja već nekoliko decenija. Ove godine, Gilda Džiron (35) saznala je u 16. nedelji trudnoće da njena beba takođe ima najozbiljniji oblik spina bifide – mijelomeningokelu. Mnogi roditelji se odlučuju za abortus kada dobiju ovu dijagnozu, međutim Gilda i njen muž Arnuf, koji rade sa osobama sa smetnjama u razvoju, rešili su da zadrže bebu i potražili pomoć lekara.
Pored čuvene Dečje bolnice „Džons Hopkins” u Teksasu, gde se prenatalna operacija radi klasičnom metodom, Gilda i Arnuf su saznali da je Dečja bolnica u Los Anđelesu pokrenula eksperimentalni program koji podrazumeva manje invazivnu operacija jer se obavlja laparoskopski.
Gilda je operisana u februaru 2019. i nekoliko nedelja kasnije rodila je zdravu devojčicu Ebigejl.
Jedna od najčuvenijih fotografija, nazvana „Ruka nade” (The Hand of Hope), nastala je upravo prilikom prenatalne operacije spina bifide 19. avgusta 1999. godine u Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt (Nešvil, Tenesi).
Fotograf Majkl Klensi uslikao je trenutak kada hirurg drži ruku malog Semjuela Armasa, koji je u tom trenutku bio star 21. nedelju. I njegovoj majci su predlagali abortus kad joj je saopštena dijagnoza, međutim ona je to odbila i počela da istražuje druge mogućnosti. Tako je saznala za prenatalnu operaciju kojom mogu znatno da se umanje posledice tog stanja.
Četiri meseca nakon operacije, rodila je Semjuela, koji danas može da hoda, pa čak i da trči, a koristi kolica za duže šetnje i za košarku, koja mu je, uz plivanje, omiljeni sport.
Prevela i priredila: Marija Stajić
Izvori: Elouise is healthy after parents chose prenatal surgery for spina bifida, not abortion
Najnoviji komentari