Јубиларно десето путовање Центра за живот

У недељу, 8. децембра 2019. године, Центар за живот пошао је на мало, слављеничко путовање – јубиларно десето – за будуће брачне парове и младе који траже сродну душу. Аутобус је био попуњен до последњег места: укупно 69 путника, међу којима је било и неколико чланова удружења. Било је још заинтересованих који су желели са нама на путовање, па им се овом приликом извињавамо због ограниченог броја места, са жељом да се већ на следеће наредно путовање у јануару окупимо и дружимо.

После прочитане молитве за удају и женидбу, наша Вукица Грујић, иначе искусан туристички водич, причала нам је о првој дестинацији са историјског, географског и духовног аспекта. Стремили смо ка манастиру Ћелије, који се налази у близини Лајковца. Стигли смо на литургију коју је саслуживао игуман манастира отац Доситеј. Током Литургије пуно наших чланова приступило је Светој Тајни Причешћа.

Одмах затим, после указаног гостопримства уз топлу кафу и ратлук, отац Доситеј нас је окупио и одржао дивну беседу кроз необично присан и топао разговор. Пред нама је био монах, школован као војно лице, који је и радио у војној служби, а потом замонашен у Хиландару. Пре доласка у манастир Ћелије, служио је Господу на Светој Гори читавих 20 година. У овом манастиру је однедавно, око две године. Подарио нам је несебично пуно стручног знања из службе у којој је био – из области психологије, анализе, духовности…

 

Старословенске исказе важне за веру тачно је преводио и усмерио нас на прави духовни пут. Оно што смо понекад чули, а нисмо знали шта значи, овог пута је расветљено захваљујући њему. Све ово, а нарочито примери његове помоћи младима у одсутним тренуцима преко свих мрежа, охрабрили су наше чланове да му отворе своју душу и потраже безрезервно савет за своје животне недоумице. Двострука корист, ономе који је поставио питање, а добробит свима који су у сличној или истој дилеми.

Због суштине која нам је понуђена кроз веру и дивног искреног односа, посету смо непланирано продужили на задовољство и радост свих чланова, и након заједничке фотографије пред полазак, једнодушно смо закључили да је отац Доситеј заиста само један!

Продужили смо ка манастиру Студеници, једном од наших и светских најлепших средњевековних манастира, а по значају у нашој вери и једног од најважнијих. После краткотрајне паузе, наша Снежана Гавриловић, иначе туризмолог, причала нам је са историјског и духовног аспекта о Студеници као колевки нашег православља.

Када смо стигли у манастир, одушевила нас је сама архитектонска слика велелепне Студенице која је некада имала чак 14 цркава. Обишли смо цео комплекс, у коме су данас три цркве богослужбено активне. У главној, Богородичиној цркви, дочекао нас је кустос, чија се прича поистоветила са Снежанином, а који је уједно изнео и неке чињенице које би свако ко је Србин и православац требало да носи у себи и зна.

 

 

Цркву посвећену Богородици градио је, као своју задужбину, Стефан Немања. Иако најмлађи међу браћом, постао је владар Рашке којој је присајединио и Зету, данашњу Црну Гору. Ослободио је и друге крајеве Србије стварајући тиме снажну државу на чијем су челу стајали његови потомци, Немањићи. Он се пред сам крај свог живота, а под утицајем свог најмлађег сина, Светог Саве, замонашио у манастиру Студеница и примио монашко име Симеон. Потом је отишао на Хиландар и касније се тамо упокојио. Године 1208, његове земне остатке пренео је његов син Сава у Србију и сахранио их у раније припремљену гробницу у Студеници.

Улога Светог Саве била је другачија. Дошавши у Србију, Сава је као архимандрит управљао манастиром до 1215. године. Најважније је то да је тада Студеница постала црквени центар Србије – ту је заправо постављен темељ самосталности српске цркве. У Студеници је Свети Сава саставио типик – правилник за живот у манастиру. То је иначе и прво књижевно дело написано на српском језику.

Након обиласка цркве, присуствовали смо вечерњој служби у малој цркви посвећеној Светом Николи. После угодног освежења соковима и кафом, пошли смо из манастира утврђени још јачом вером и испуњени радошћу да смо спознали себе кроз своје претке. Повратак за Београд протекао је у одличном расположењу свих учесника.

Било је песме и музике, као и разговора о браку, начињу проналажења брачног партнера, моралу и неморалу, проблему зависности у браку, васпитању деце, одржавању стабилности вишедетне породице, вери у браку, појединачним молитвама и још много чему. У овим разговорима подршку и савете пружили су др Бојан Цакић и Оливера Пантелић. Уз Божију помоћ, стигли смо у Београд уверени да смо за јубиларно путовање одабрали одличан избор – оца Доситеја као изврсног духовника и манастир Студеницу као срце православља.

 

Извештај приредила: Оливера Пантелић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*