Oзбиљни разговори или како адолесцента одвратити од греха

Већ смо се дотицали теме кажњавања и забрана и помињали смо да у адолесцентном узрасту строгост и куђење морају бити сведени на минимум. Али има ситуација када су родитељи просто дужни да се умешају, јер је оклевање равно смрти. Ако примећујете да син или ћерка чине озбиљне преступе: крађа, мастурбација, алкохол и томе слично, треба звонити на узбуну. Од чега почети?

Од озбиљног разговора. Без вике, беса, крајње озбиљно и мирно. Најбоље је да такав разговор обавља отац. Прво што треба рећи је то да је дете веома онерасположило родитеље и да они нису очекивали од њега тако нешто. Друго што се може рећи јесто то да се нама тако нешто никада није десило, нити ће се десити, ми то  нећемо дозволити. Важно је објаснити адолесценту због чега то представља грех и преступ и показати штетност и последице греха. Може се и припретити оштром казном (наравно, не телесном). Међутим, још увек не треба кажњавати. Страх од казне је већ казна и то је понекад довољно. Односно, озбиљне грехе треба спаљивати усијаним гвожђем као тумор. Ту је либерализам недопустив.

Уосталом, како већ рекосмо, строгост треба ограничити. Али дете мора знати реакцију најближих на лоше поступке: оно мора да зна да је то насекирало родитеље, да они тугују и да оно губи њихово поштовање. Ако породица воли дете, ако је њему добро с родитељима, али губи њихову благонаклоност, то не може да га остави равнодушним.

Једна је мајка имала седморо деце и сва су она одрасла као добри трудбеници – сви имају добре породице. Када су је питали  како их је васпитала, она је рекла да их је васпитавала сузама. „Чим почну нешто лоше да чине, ја почињем да се молим Богородици, чак и плачем.” А деца онда кажу: „Мама, не плачи, нећемо више”. Ова болест се лечи само једним – молитвом за децу (Акатист Богородици васпитање деце).

У једној породици смо моја жена и ја видели добар обичај. Супружници су сваке вечери клечали и молили се за децу. После тога смо и ми такође то исто почели да чинимо, када се молимо за децу, препуштамо их у руке Божје, призивамо анђела чувара. Савршена љубав одгони страх (1.Јн.4,189). Од тог тренутка се већ не уздамо само у своје немоћне снаге.

Можемо се  за децу молити и током дана, а можемо и на служби, понекад људи узимају неко молитвено правило за децу, на пример , читају канон Богородици.

 

Из књиге: „Домаћа црква, породични живот у савременом свету”, свештеник Павле Гумеров.

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*