Живот је ретко кад идеалан, али свако дете заслужује прилику да га живи

zivot-je-retko-kad-idealan

Моја мајка је законски могла да ме абортира. Веома сам јој захвална што то није урадила. Рођена сам годину дана након пресуде у случају Роу против Вејда (којом је легализован абортус у САД, прим. прев.) у околностима далеко од идеалних. Хвала Богу, моја мајка ме је желела иако је мој отац одлучио да погази свој брачни завет и остави моју мајку, а такође и своју ћерку – мене. Од тог дана никада ми није допустио да будем део његовог живота, иако сам ја то у више наврата покушавала.

Кад гледам фотографије на којима смо мајка и ја када ми је било око годину дана, у њеним очима видим дубоку тугу. У том периоду пролазила је кроз развод, а то нико не планира да му се деси. Нико не очекује да ће га издати особа којој верује. Знам да јој је било тешко, али она је особа која не одустаје, која савладава све препреке, која даје себе – она је најхрабрија жена коју знам. Не могу речима да опишем колико сам поносна што сам њена ћерка. Она је одабрала да ме роди и највећи део мог детињства била је самохрана мајка. Живот нам није био лак, али ја га не бих мењала. Захвална сам за све што смо проживеле.

Добар део детињства питала сам се зашто је отац решио да нема никакав контакт са мном… Шта бих урадила и рекла ако бисмо се срели… Шта би он урадио ако бих му се икада појавила на вратима и рекла му ко сам. Немогуће је описати ту огромну, зјапећу празнину у мени коју сам увек осећала јер сам знала да ме рођени отац није желео (а и даље ме не жели). Међутим, уместо да дозволим том болу да ме одреди као особу или да управља мојим животом, ја сам одабрала да будем потпуно другачија од тог мушкарца који нас је напустио. Одабрала сам љубав, породицу и веру. И даље се молим да мој отац на крају пронађе мир у свом срцу, као и мир с Богом.

У детињству сам патила због тога што ме је отац напустио, као и због очуховог емотивног злостављања. На крају, научила сам да обојици опростим и, мада то чудно звучи, заправо сам захвална што сам имала прилику да им опростим. Када сам то урадила, осетила сам се слободно и јако јер сам могла да кажем: „Сада сам одрасла, моје болно детињство је иза мене. Јесте да је болело и обликовало ме је, али ме је исто тако и ојачало. И због свега тога, ја бирам да вам опростим.”

Једном сам питала мајку да ли је икада размишљала о абортусу, имајући у виду све што јој се тада дешавало. Рекла је: „Нисам ни помислила на то. Ти си била моја беба.” Разуме се да моја мајка није планирала да затрудни, а потом да гледа како јој се брак распада, али веровала је у Божју промисао. Она је желела мене, и Бог је желео мене. Он је мене планирао, иако су околности у том тренутку биле сасвим непланиране и изузетно тешке и за мајку, и за мене. Заправо, увек се нађе неко да воли свако дете које се зачне или роди у тешким, непланираним околностима, и то дете је његов Творац ипак планирао.

Никада нисам сањала да ћу бити део покрета за заштиту живота кад будем порасла, нити да ћу радити на томе да спасем другу децу – а и њихове мајке и очеве – од абортуса. Међутим, почаствована сам што имам прилику да говорим у име оних који немају глас, и да учим друге да је сваки живот вредан живљења.

Сви заслужујемо прилику да живимо – чак и ако нас биолошки родитељи не желе, или ако одрастамо у насилном окружењу или сиромаштву. У неком тренутку сви ћемо неумитно имати тежак период у животу, а скоро никад немамо прилику да бирамо шта ће нас задесити. У таквим тренуцима, у искушењу смо да одаберемо решење које нам на први поглед делује најлакше и најједноставније, али веома често се испод површине крију веома тешке последице тих „лаких решења”.

Данас, док сам захвална мајци за мој живот, размишљам о више од 60 милиона деце која су у претходних 46 година страдала од абортуса у Сједињеним Државама.[1] Волела бих да су и та деца имала прилику да се изборе с тешким околностима и проблемима. Када се нађу у тешким и непланираним околностима, жене и њихова деца заслужују много боље од абортуса. Они заслужују наду. Заслужују прилику да одаберу љубав, да одаберу опроштај и да одаберу веру.

Али то се може десити само ако те жене прво одаберу живот за своју децу.

 

 

Превод за Центар за живот: М. Стајић

Извор: Life is rarely ideal, but every child deserves a chance

 

[1] Мисли се на 46 година од легализације абортуса у САД (јануар 1973.) до јануара 2019. године.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *