Један младић није хтео дете…

Један младић није хтео дете, али је девојка хтела да роди. Младић је веровао да је прерано да има децу. И даље је само заменик директора, а не директор.

 

Његова мајка је била против ове девојке. И младић је сумњао у своја осећања. Много је добрих, објективних разлога да се не венчају. И, уопште, било би боље да није било детета, али девојка је закаснила за побачај. Вероватно је хтела да примора младића да донесе одлуку. Он је одлучио да напусти девојку.

 

Но, он ће детету давати мали износ новца – ипак, није он звер. Потребно је, наравно, помоћи детету. И рекао је то прилично безобразно.

 

И рекао јој је: „Ако ме осуђујеш, ти онда иди.”

 

Она је рекла: „Ја никога не кривим. Штавише, све је у реду, зар не?”

И наставила је: сама ће се сналазити с дететом, ако се тако одлучи. Назваће га Коста и узимаће храну у јавној кухињи. Кад је била млада, тамо су давали бесплатну храну.

 

Младић се нервирао и питао: зашто име Коста? Постоји лепше име – Борис. У његовој породици има Бориса. Много тога су постигли!

 

„Кажем: чије је дете, тај даје име. Биће дечак највероватније. Имаће исте смеђе очи и округло лице као ти. Хранићу бебу бесплатно. И уместо скупих пелена, правићу пелене од газе. Некад давно су их користили. Искуваш пелене, испеглаш их и опет су као нове.”

 

Младић се наљутио и почео је да говори да ће он куповати храну за бебу. И пелене. Какав ужас – хранити дете у јавној кухињи. И користити газу уместо пелена!

 

Девојка је рекла: „И тада ће све бити у реду. Ја ћу се удати за добру особу, надам се да ће бити добар према Кости. Водиће га на хокеј и јахање. Коста ће га заволети и грлити око врата топлим рукицама, љубити га у необријани образ и говорити му ’Тата! Тата!’”

 

Младић је поцрвенео од беса и изјавио да је он – тата. И он ће водити Косту на хокеј. То јест, Бориса. Зашто би неки незнанац бринуо о његовом детету? То је његово дете. Његов син. И какви необријани образи? Туђи отац? Тај би, без сумње, био подлац и алкохоличар.

 

Тај разговор се одиграо пре пет година. Сада Борис има тату. А тата има Бориса. А девојка има мужа и сина.

 

Увек треба говорити истину – то делује отрежњујуће и помаже да се донесе исправна одлука, због чега никада нећете зажалити. Свима је потребан син или ћерка, мада то мушкарци не схватају одмах. А онда они деле слаткише и веома су љубазни према онима који су им помогли да се одлуче…

 

Аутор: Ана Киријанова

Извор: Oдин мужчина не хотел ребенка…

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *