Савети онима који желе да ступе у брак – архимандрит Иларион (Аргату)

Поштовани читаоци, 1999. године упокојио се у Господу најпознатији румунски исцелитељ ђавоиманих, архимандрит Иларион (Аргату). Поседовао је огромну духовну снагу и верници су га веома волели. Неки од његових савета о браку и породици су били пажљиво записани и сачувани, и ми их данас преносимо са портала Православие.ру.

 

* * *

 

ЗА ПОРОДИЦУ СЕ ТРЕБА ДРЖАТИ ЗУБИМА

 

Говорио сам вам да је за децу најважније да буду послушна према родитељима – и када су мали, и посебно када желе да се венчају. Знате како је написано у Књизи, да „благослов родитеља учвршћује дом деце, а проклетство родитеља га руши до темеља“.1

Било би добро да се ступајући у брак посаветујемо са родитељима, чујемо њихово мишљење, зато што родитељи другим очима посматрају човека са којим ви вежете свој живот, и уопште родитељи желе добро својој деци.

Мајке су још више осетљивије ка свему што се тиче њиховог детета, јер су га оне носиле у свом стомаку. Оне су као пророци за своју децу. Оне осећају опасност или добро за дете, и ако ви будете слушали њихове речи, могу да вас сачувају од многобројних несрећа.

* * *

– Оче, мама ми није дозвољавала да се удам за мог момка, говорећи да је он пијаница, а он тада није ни пио жестока пића, већ само лимунаду. Ја је нисам послушала, и када смо се узели, он је почео толико да пије да се ваљао по каналима.

– Ето видите колико далеко стиже матерински осећај? Она је предвидела то што ће се десити.

* * *

–  Оче, мама ми није давала да се удам за мог момка, рекла ми је да ћу постати удовица и тако је и било. Сада сам поново нашла дечка и она се поново противи. Ја волим тог младића и не могу да га се одрекнем. Шта да радим?

–  Послушај маму, зар поново хоћеш да постанеш удовица?

–  Оче, она ми је управо тако и рекла. Али ја не могу да се растанем са њим зато што га волим.

–  Како то не можеш? Растаћеш се са њим овако: једно ће поћи на једну страну, друго на другу. Ако хоћете да имате породицу, онда сматрајте да га нисте познавали.

–  А то треба да урадим зато што то мама хоће?

–  Да! Зато што ти она жели добро. Ако не – ради шта хоћеш, ти сама бираш себи свој крст који ћеш носити, мама жели да те заштити од поновне несреће.

* * *

-Оче, удајем се и бојим се да ћу тада бити у „нечистом периоду (менструалном циклусу)“. Шта да радим?

– Шта да радиш? Моли се да будеш чиста, моли се Мајци Божијој да будеш чиста и да можеш ући у цркву, говори Јој: „Мајко Божија, ускоро ћу постати млада. Молим Те, помози ми!“ Уколико се догоди да је девојка нечиста у периоду црквеног венчања, онда се свадба одлаже, она не улази у цркву да је не би оскрнавила. Ни „друга мајка“ (кума) не сме да улази, уопште ни једна жена током „нечистог периода“ не сме да улази у цркву, зато што је у књизи написано: „Ако у цркву уђе жена у периоду од 8 дана своје „нечистоће“ или 40 дана после порођаја, онда нека се очисти та црква, да се позове архијереј да је поново освешта“. Да ли сте разумели колико је велики тај грех? Замислите колико је још цркви остало чисто, сав народ туда иде  не размишљајући.

 

Свадба у Румунији

 

* * *

Отац Илаион је имао непоколебиву веру и љубав, и Бог је слушао његове молитве. Врло ретко се дешавало да се онима који су долазили код њега и тражили духовни савет нису решавали проблеми. Уколико би се десило да је неко долазио и говорио да му то није помогло, врло се горчио. Тако му је дошла једна жена од 53 године, уседелица, неудата, умрла јој је мама и пита она оца:

–  Оче, имам трособан стан, хоћу да га заменим али се плашим да ће ме купац преварити.

–   А ти немаш мужа? То је мушки посао. А шта, он је отишао на пословни пут?

–   Не, оче, усамљеница сам. Знате, ја сам долазила код вас да бисте се ви за мене помолили, али се ипак нисам удала.

–    То је немогуће! Ти ниси урадила то чему сам те учио!

–    Радила сам, оче, али се ипак нисам удала.

* * *

Тражила си лепог и паметног мужа да би се хвалила њиме! То није потребно, већ подршка у животу.

–    То није тачно, ти си била горда, Тражила си лепог и паметног мужа да би се хвалила њиме! Видиш да ти то није потребно, већ подршка у животу, потребан ти је супруг због тебе, а не због људи.

–   Шта да радим, оче? Тако сам усамљена, мама је умрла и ја више немам никога!

–   Шта да радим са тобом? То је пут који си ти сама изабрала. Девојке се удају док су младе!

Он се дуго нервирао и жалио што га она није послушала, што није урадила оно чему ју је учио и што је остала сама. А највише је жалио за то што је морао да је грди. И када је она отишла, он је још неко време размишљао о њој, мислио је да више ништа не може да уради и говорио је: „Нека је Бог просвети даље у животу!“

* * *

Један младић од 28 година, инжињер по професији, је питао оца:

–   Оче, хтео бих да вас упитам нешто. Не могу да се одлучим, не знам који пут да одаберем: да ли да идем у манастир или не? Шта ви мислите?

–  Не, ти ниси за манастир. Наћи ћеш себи лепу и верујућу девојку, венчаћете се, имаћете децу и родитељи ће вам се радовати.

–   Тако ћу и урадити, оче.

* * *

Једна девојка, од око 18 година, студенткиња, долазила је да се исповеди код оца и жалила се на своју мајку, да она неће да је слуша, пошто прочита сав Псалтир, одједном им се дешавају велике непријатности. Она се упознала са једним младићем, веома су заволели једно друго, али нису могли да се венчају. Живели су невенчано. Једном је старија сестра те девојке, веома изнервирана довела код оца и рекла му:

– Оче, ова моја окајана сестра живи као курва са једним човеком, не поштује никаква правила понашања. Дајте јој неку епитимију да би се смирила.

– Како да јој дам епитимију, какву епитимију да јој дам?

– Да она више не живи са тим мушкарцем!

– Ако се они воле, онда их венчајте. Младима не треба стављати забране, тело нема снагу да само себе уздржи. Ако јој наредим да престане, роптаће на Бога, да је Он суров и неправедан. А Бог је благ. Помозите јој да се венча, јер они воле једно друго. Епитимије су намењене за оне старије по узрасту, који желе и могу да се уздржавају, а младима се не дају никакве забране. Потребно је да им говоримо да не живе у блуду, а твоја сестра и неће то, она хоће да се венча. Помозите јој да се венча у цркви, да живи у својој кући, она је добра девојка, она не жели разврат.

Девојка коју је тако исмејала сестра пред свима осталима је заплакала, клечећи пред оцем на коленима, потресена разумевањем, љубављу и добротом оца. Од њега је узела благослов за свадбу.

* * *

–    Оче, моја ћерка живи са момком, а још увек је у 10. разреду. Шта да радим? Да је пустим да заврши школу?

–   Удај је што пре за њега, куј гвожђе док је вруће, да се момак не би предомислио.

–    Оче, а шта да радимо са школом?

–    Ако њен муж пожели да се она образује, онда ће је она завршити касније када буде са њим. Јер ако она изгуби младића, онда ћеш у кући имати блудницу, и више нећеш моћи да је сачуваш, ако је већ ниси сачувала у детињству. Сада је она жена и то је много теже. Добро је када се младић и девојка воле, али их не остављај саме у кући, нека увек неко буде са њима у просторији. А сад их одведи у општину и цркву, нека се венчају и живе одвојено.

 

Свадба у Румунији

 

Млада жена од 37 година долазила је код оца на молитве за удају, а њена мама која је припадала секти Висарионоваца,2 молила се да јој се ћерка не уда, зато што је крај света као близу и у томе нема никаквог смисла. Отац је веома патио због те ситуације. Та је девојка по карактеру била кротка и верница.

–    Оче, зашто се све девојке удају, а ја не?

–    Имаш лоше односе са мајком. Како се слажете једна са другом?

–   Мама се не слаже да се ја удам, говори да ће ускоро крај света и нема смисла у томе, она се чак моли да се ја не удам. Ја верујем вашим молитвама.

–     Да, али знај да је мајчинска молитва виша од свештеничке, јер те је она носила у стомаку. Ти још који пут дођи на молитве, и видећемо како ће Бог одлучити.

После неког времена та девојка се упознала са једним доктором, старијим од ње, који ју је запросио. Девојци се он веома допадао јер је био веома симпатичан, такође је био лекар, али није био верник.

–   Оче, не знам шта да радим, какву одлуку да донесем. Бојим се и у исто време себе охрабрујем, мислећи, да ћу га обратити вери.

–    То ти тако мислиш, али данас више људи отпада од вере него што се обраћа. Да ли је он крштен?

–   Да мислим да јесте, боље да кажем надам се да је крштен.

–    Не саветујем ти да то урадиш, бираш тежи пут, и не сматрам да је тај младић добар.

–   Оче, ја сам већ у годинама, не мислим да се може појавити још неко добар.

Одлуку је она донела сама. Осећала је да ништа тешко ту не може бити, само је говорила да ризикује. А тај доктор је био гинеколог и вршио је прекиде трудноће.

Девојка је желела да их управо отац венча, и замолила га је о томе у присуству будућег супруга.

-Оче, молим вас да нас венчате!

– Венчаћу вас али само под једним условом: да господин доктор, будући супруг, више не врши прекиде трудноће. Нека ми то обећа.

– Обећавам вам, оче!

Венчање је било извршено, али се лекар није одрекао свога посла, показало се да је страшна шкртица и та жена лоше живи са њим. Он јој не дозвољава да има другарице, егоиста је, не даје јој да са било ким разговара, не допушта јој да даје милостињу и она је веома разочарана.

* * *

– Оче, шта да радим са удајом?

–  Иди пешке у град да купиш себи ципеле. И наићи ћеш на младића који ће такође куповати себи ципеле, срешћете га и упознаћете се.

И та је девојка, добивши благослов, пошла да тражи себи ципеле. Купила их је, обула и идући по улици стално је у њих гледала и случајно се сударила са једним младићем. Он се извинио, погледао у њу, и она му се допала. Упознали су се и пошли су даље заједно разговарајући. Девојка је схватила да му се допада, да је он слободан, и испричала му је о оцу. Младић је пожелео да оде са њом код оца, отишли су код њега и добили благослов да се венчају.

Видите како Бог води човека?

* * *

–          Оче, ја сам се упознавала са многим момцима, али другарство није дуго трајало. Неки су желели да ме ожене, али би одмах престали да ме траже. Шта да радим?

–          Да чиниш земне поклоне. Када се вратиш кући после састанка, направи земне поклоне и говори: „Господе, помози, да би се то, што сам ја данас одлучила, остварило“ – и убрзо ћеш се удати.

Тако се и догодило.

* * *

–   Младе девојке се удају саме, а старијима помажу други.

–   Када момак и девојка воле једно друго, али живе у блуду, моли се за њих да се венчају, али их не растављај.

–    Ако је једно од њих слободно, а друго ожењено, али хоће да се разведе са супругом, онда је такве потребно растављати: не сме се рушити туђи брак да би теби било добро;

–    За породицу се треба држати зубима. Ако си ухватила мужа са другом, смеш да је истучеш, посрамиш је пред колективом у ком она ради.

* * *

–     Ако нисам удата, да ли могу да родим дете?

–    Прво се удај, па онда роди дете, јер свако дете мора имати оца.

 

Једна жена од 40 година је први пут дошла код оца. Поздравила се, клекла је и упитала:

–          Оче, хтела бих да вас замолим за нешто. Реците, ако нисам удата, да ли могу да родим дете!?

–          Прво се удај, а затим рађај дете, јер свако дете мора имати оца.

–          А без удаје не смем? Ја сам већ у годинама, ко ће мене узети?

–          Наћи ће се муж и за тебе. А шта си ти до сада радила, зашто се ниси удала? Узраст када се девојке удају младе је од 18 до 24 године. Ако прође тај период, онда се оне тешко одлучују, сваком младићу налазе ману и остају саме. Зар не знаш да је љубав слепа: када си млад, одмах се заљубљујеш и уопште не размишљаш да ли је то добро или лоше, журиш да га не би изгубила.

–          Оче, када сам завршила школу, уписала сам факултет и више нисам размишљала о удаји. Сада сам наставница

–          Добро је бити наставница, али је удаја важнија. Свака жена мора родити децу. Тако да треба да живи са мужем, и ако он пожели да она буде образована, онда ће она добити образовање после удаје.

* * *

– Оче, имам сестру која је удата за свештеника, и која веома лоше живи са њим. Уплашила сам се да ће са мном бити исто тако.

– Ниси требала да се бојиш, јер нису све породице исте. Чак иако је твоја сестра несрећна, код тебе је могло да буде другачије.

Оче, мене унапређују на директорско место, благословите да се то догоди.

–    Остави те дужности и моли се да се удаш. Говорила си да хоћеш децу, па још увек можеш да имаш децу. Удаћеш се , и ако твој муж буде желео да ти будеш директор, тада можеш да то будеш, али мораш да пожуриш са удајом.

–     Благословите ме на скорашњу удају.

–     Сачекај, прочитаћу ти молитву за удају.

* * *

Добро је бити наставница, али је удаја важнија. Свака жена мора родити децу. Тако да треба да живи са мужем, и ако он пожели да она буде образована, онда ће она добити образовање после удаје.

Отац нам је причао:

–    Развод није од Бога. То је твој крст, ти си то хтела, сада се моли да твој муж постане бољи.

–          Дошла ми је једна девојка, када сам служио у Бороаје, да бих јој помогао да се уда за Георгија – момка на кога је бацила око. Рекао сам јој да Георгиј није добар, да ће је тући када постане његова жена, а она ми говори: „Нека ме бије колико хоће, оче, ја га ипак желим“. Узнео сам Богу молитву за њену удају и они су се венчали. После неколико месеци долази она код мене да бих се помолио за развод са њим, зато што она више не може да издржи.

–  „Па шта је он то урадио са тобом?“

– „Он ме бије, оче, удара ме тако јако неколико пута дневно. Бије ме, оставља, поново ме бије, и ја више не могу, хоћу да се разведем“.

– „Развод није од Бога, ја не вршим молитве за раставу. Говорио сам ти да ће те он тући, а ти ме ниси послушала. То је твој крст, ти си то хтела, сада се моли да он постане бољи“.

Тако сам је посаветовао, али је она урадила како је хтела и више није долазила, није ништа рекла. Постоје жене које желе да се моле за своје мужеве, а постоје и друге које не желе.

* * *

–   Оче, ако се разведемо, а затим се помиримо, да ли је потребно да се поново венчамо?

–   Не, само треба регистровати законски брак у општини, да би она (жена) поново узела твоје презиме. А црквени брак остаје важећи, уколико ниси молио епископа за црквени развод.

* * *

–  Када се удам, да ли могу да задржим девојачко презиме?

–  Не, зато што ти више ниси татина девојчица, већ жена свога мужа.

* * *

– Оче, вашој светости је добро позната моја ситуација: ја не могу да се удам, зато што се мама не слаже са тим.(Мајка је присуствовала при томе).

– Твоја мама се сама удала, и појавила си се ти. Нека ти дозволи да се и ти удаш, имаш децу – то је сврха жене, у том је смисао њеног постојања на земљи.

– Оче, али ви сами видите да је она нежна, а мушкарци су такви егоисти, тако су зли. Затрпаће је послом, а она не уме, није навикла, она је слабашна, зар не видите каква је она?

– Видим, али и знам да Бог даје човеку толико колико он сам може да понесе. Како ти знаш какав ће јој бити муж? Можда ће је муж волети и неће јој дати да ради, већ ће сам радити, а она само да му рађа децу. Немој стајати на путу деце, не сметај њиховој срећи, јер Бог зна сваког и даје му по његој снази. Не мислим да су сви мушкарци такви како ти говориш. Дозволи јој да се упознаје са момцима, нека јој долазе кући.

Та мајка је волела своју ћерку и мислила је да јој са таквим понашањем чини добро, али девојка је хтела да има породицу, желела је породичну љубав, желела је да буде вољена и има децу. Ипак, она је послушала маму и није се удала. Мајка је умрла, оца није имала, она је сада већ у годинама и не може да се уда, и још су јој урадили тешку операцију.

* * *

–          Оче, моји родитељи не посте, не исповедају се, не иду у цркву (мајка још и иде, а отац не), а ја се много молим да се удам. Мислите, да ћу некад успети?

–          Него како! Ма колико грешни били родитељи, у неком одређеном тренутку за твоја добра дела Бог ће те одвојити од њих, и према твом подвигу ће одредити твоју судбину. Само не буди хировита, не стављај услове: да буде леп, паметан, висок – моли за ту судбину која је од Бога.

 

Архимандрит Иларион Аргату

 

* * *

–   Оче, држала сам строги пост сваког понедељка ради удаје, као што сте ми рекли, али више не могу да га држим.

–   Више и није потребно, то је све. Помолићемо се. Клекните.

Отац је вршио молитве према мољењу и колективно за неколико жеља: за удају, испите, помирење. Сви би тада клекнули, а после молитве сасвим је било нормално да нас окрепи светом водом. Када нас је прскао, та девојка је заплакала, извадила из торбе икону Пресвете Богородице Јерусалимске и целивала је, а затим су се и присутни поклонили њој. Када су је сви целивали, отац, седевши са затвореним очима, док су се поклањали икони, рекао је

–   Твој муж ће се звати Јован.

Девојка је знала једног момка по имену Јован. После тога је била свадба, и венчање је извршио сам отац Иларион.

* * *

Једна девојка је дошла код оца са својим братом, који је живео у блуду, не би ли га отац убедио да се венча, пошто она није успевала у томе. Они су дуго разговарали, и пошто је отац осетио какав је он, његову душу, схватио је да је он веома саосећајан и онда му је рекао:

–   Да ли си свестан да чак ни пирошку не можеш да даш као милостињу? Јер су ти руке оскрнављене, ништа не може настати из твојих руку.

Тај младић се одмах венчао са својом девојком.

* * *

–  Оче, а после свадбе могу ли да узимају Светињу?

–   Не, све док се над младенцима не прочита молитва која се врши осми дан после венчања, они не могу узимати Светињу, не смеју да доводе свештеника у дом, не смеју да улазе у цркву. После молитве, осми дан после венчања, живот се наставља обичним током.3 Супружницима се такође забрањује да се причесте тога дана када су се телесно сјединили.

* * *

Отац нам је причао о једној девојци од 38 година, учитељици, која никако није могла да се уда:

–    Дошла ми је једна учитељица од 38 година, којој се до тог узраста није удварао ни један мушкарац. Она се сама томе чудила и говорила да је највише поражава што нико, чак ни најцрњи Циганин, ни један мушкарац никада јој чак није дао комплимент. Мушкарци је просто нису опажали.

Упитао сам је како проводи своје слободно време и одговорила је да се највише од свега брине о цвећу, да има леју са веома лепим цвећем, и да ће ми их донети да их покаже. Рекао сам јој да мотиком прекопа ту алеју са цвећем и нека погледа шта се налази у њој, и нека дође и каже ми. Она је то и урадила, чак и без неке посебне жеље, зато што их је волела, али радозналост јој је ипак помогла да открије одакле потиче њена несрећа.

Она ју је прекопала, и шта мислите шта је тамо нашла? Косу покојника! Некаква јаја и кожу са главе покојника, стављене у кесу! Она је дошла и испричала ми о томе. Ја сам јој рекао да их попрска светом водом и да пажљиво посматра шта ће се даље десити: или шуштање, или ће излетети некакав облачак или ће излетети некаква црна животиња са тог места и да погледа у ком смеру то нешто иде. Знао сам да је то урадила комшиница али јој нисам рекао зато што ми не би поверовала:јер су биле добре другарице и посећивале су једна другу.

Она ју је попрскала и видела је како се подигао облачић и одлетео код комшинице у двориште. Поново је дошла и испричала ми. Посаветовао сам је да тихо дежура на смену са мамом и да посматра шта ће се даље догодити.

И ето, после кропљења ђаво се вратио ка оној која га је послала и почео је да је мучи. Злобници је било потребно да га врати назад, зато што ју је мучио.

Оне су урадиле тако и касно ноћу су виделе како се комшиница тихо шуња да је нико не би видео, управо ка том месту где су биле нађене заврачане ствари. Када се она већ спремала да их поново закопа, девојка је са мајком излетела из куће, уплашиле су је и постиделе. А већ после три недеље наша учитељица је имала свадбу.

* * *

–   Оче, ако ја нисам венчана у Цркви, да ли могу да будем „друга“ мајка (кума)?

–   Не можеш! Ко није венчан у цркви, тај не може да венча. Прво се мораш сама венчати, а затим можеш венчавати друге.

* * *

Једна млада жена од 34 године је причала оцу своју несрећу:

–   Љубим руку, оче!

–    Нек те Бог благослови!

–    Дошла сам…

–    Говори!

–   Оче, живела сам са једним мушкарцем, од њега имам двоје деце, а сада смо се развели. Живела сам са њим и надала сам се да ћемо се венчати, мислила сам да је он човек, али је то било немогуће. Он је био пијаница, картао се, није радио, због пијанства су га увек истеравали, упали смо у велике дугове, дошли смо до тога да смо продали чак кућу, онда смо потрошили сав новац и ја сам изгубила посао. Сада живим са другим мушкарцем, зато што има кућу и затруднела сам са њим, а он не жели да ме ожени.

–   И шта ћеш да радиш?

–    Не знам, зато сам и дошла код вас.

–    Сада си дошла код мене? А зашто раније ниси долазила? Зашто ниси дошла када си живела са првим мушкарцем? Упала си у проблеме преко главе. Како мислиш да решиш ту ситуацију? Зато што не знам шта да радиш. Зашто ти је било потребно све то? Зашто прво ниси отишла у општину и цркву? Имаш толико деце, и она немају оца, ти немаш кућу, немаш посао, то дете које носиш у утроби се такође мора родити. Ви улазите у нешто такво одакле више нема никаквог излаза, и тек се онда сетите свештеника и цркве, када се више ништа не може урадити. Да би се зли духови насмејали над човеком: као, свештеници су лоши, не могу да ти помогну.

Отац је седео са затвореним очима и уздисао. Владала је потпуна тишина, сви су ћутали, и на крају је рекао:

–  Ја овако видим решење твоје несреће: иди код епископа, испричај му све што си мени рекла, и замоли га да ти да собицу у којој би могла да гајиш своју децу и да остатак живота проведеш сама, без мушкарца. Зар не можеш да живиш без мушкарца? Шта мислиш, шта је теже: мучити се у паклу због тог блуда или да тело буде само без мушкарца? Више ти није потребан мушкарац – ево како је видим решење те ситуације.

Отац јој је дао новац и благословио је.


 

1] Ср.: Сир. 3: 9.

2] Висарионовци – секта која је проповедала скори крај света.

3] Има се у виду «Молитва на разрешение венцов в восьмой день».

Извор: Православие.ру,

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, новембар 2016.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*