Donosimo priču iz života, čiji učesnici nisu hteli da otkriju svoja imena, pa smo ih izmenili. Bilo bi šteta ne objaviti ovo svedočenje koje može poslužiti kao uteha onima koji idu sličnim putem. Jedan seoski sveštenik govori o tome kako je njegova kćer pokušavala da sačuva svoju čistotu među savremenom omladinom i šta je iz toga proizašlo. Događaji su se odigrali početkom 2010-ih godina.
Nakon srednje škole, naša Maša upisala je fakultet u gradu i morala je da živi u studentskom domu. Rekao sam joj sledeće: „Mašo, ti si kćerka sveštenika. Ako ti se neko dopadne, nemam ništa protiv toga da se udaš. Ali ako ti budu predlagali slobodne odnose, svima reci ovako: ‘Tata mi je rekao – prvo venčanje, a onda bliskost’”. Maša je tako i svima odgovarala. Na fakultetu su počele muke. Devojka je postala bela vrana, svi su je ismejavali i ponižavali. Vikendima bi Maša dolazila kući, legala na krevet i ridala.
Maša je živela u ženskom studentskom domu u koji nisu puštali momke. Na svakom spratu bila su četiri odeljenja, a u svakom po četiri sobe. U svakoj sobi živele su tri-četiri devojke, s raznih fakulteta. Posećivao sam je, pomagao im da postave police i opreme sobu. Maša se družila s cimerkama, sasvim običnim devojkama. Međutim, kako je naša kćer govorila, noćima su se vodili razgovori isključivo na jednu temu – ko s kim i koliko puta. Maša je uvek sedela po strani, njene reči nisu vredele – o čemu bi se s njom moglo pričati? Naravno, bilo je mučno sve to slušati, ali tu si gde si.
Rekli smo joj sledeće – u gradu ima pravoslavnih omladinskih pokreta, idi tamo. Devojka je počela da posećuje njihova okupljanja, da učestvuje u njihovim događajima koje je organizovala eparhija i da ide na poklonička putovanja. Tamo je stekla prijatelje, ali je na fakultetu i dalje bila čudak. Veoma se sekirala – bilo je očigledno da pati. Mi smo se molili i ja se nisam preterano brinuo jer sam znao da Bog nikada ne ostavlja.
Mašina majka je mnogo tugovala jer ju je kćerkina patnja brinula. Osećaš da tvoje dete provodi vreme s ljudima kojima ništa nije sveto. Moja žena je ušla u takvo očajanje da mi je na početku Mašine treće godine rekla:
– A da ona ipak počne da se viđa s nekim?
Odgovorio sam:
– Šta je tebi. Proživeo sam život i Bog me nikad nije ostavio. Zašto bih mislio da će nas izneveriti i u ovoj situaciji? Molićemo se i čekati Božiji blagoslov.
Na kraju treće godine, Maša dolazi kući i ne plače, već se smeje. Neki mladić s četvrte godine prišao joj je i rekao joj: „Mašo, udaj se za mene”. Devojka se zbunila, a on je dodao: „Da, ozbiljan sam.” Momci su međusobno razgovarali i svi su znali da je Maša čedna.
– Šta da mu odgovorim? – pitala nas je kćer.
Rekao sam:
– Zašto odmah udaja? Prvo se upoznajte, idite u bioskop, upoznaj njegovu porodicu, roditelje.
Za dve nedelje prilazi joj drugi momak sa istim predlogom. Ona mu ništa nije odgovorila. Kada joj je, u martu, bio rođendan, taj momak je došao do studentskog doma s buketom cveća i počeo da je doziva: „Mašo, Mašo!” Ostale devojke su gledale s prozora: „Mašo, je li to on tebe zove?” Maša je s njim proćaskala kroz prozor.
Devojke su pitale:
– Šta hoće?
– Hoće da se udam za njega.
Sve su bile šokirane! A kada su saznale da je imala još jednog udvarača, bile su zapanjene. „Zašto ti, a ne mi?!”
Devojke su bile poražene – zašto tu nedodirljivu prose, a ne njih!
Ali, Maša se nije udala ni za prvog ni za drugog. Došlo je leto. Devojka je nastavila da se druži s pravoslavnom omladinom i na jednom putovanju upoznala se s mladićem iz drugog grada, koji joj se dopao. Na jesen smo sa ženom udvostručili molitvu. U našem okruženju pojavio se mladić, koji je zaprosio Mašu i koji nam se mnogo dopao. Imao je visoko obrazovanje, dobar posao, roditelji su mu bili pobožni, moja žena se s njima upoznala. Majke su se dopale jedna drugoj, već smo počeli da razmišljamo o svadbi – kada i gde. Taj momak je pozvao Mašu na kafu i upoznao je sa svojim drugovima.
Mladić iz susednog grada i dalje je zvao Mašu, razgovarali su telefonom, preko skajpa. Jednog divnog dana, Maša nam kaže:
– Razmislila sam. Želim da se udam iz ljubavi!
Majka je bila na ivici srčanog udara. Maltene se orodila s porodicom momka koji joj se dopao. Majka je viknula, a Maša je udarila u plač.
Rekao sam:
– Polako, hajde da se prvo pomolimo, pa ćemo onda razgovarati.
Pomolili smo se.
Pitao sam Mašu:
– Koga ti voliš?
– Volim Kirila!
– Dobro. Želiš da se udaš iz ljubavi? Zapamti te reči. Zapamti ih na ceo život, da ne bi posle žalila što smo nepravilno postupili.
Ženi sam rekao:
– Jesi se i ti udala iz ljubavi? Pusti i svoju kćerku da se uda iz ljubavi.
Maša je odmah pozvala Kirila i rekla mu radosnu vest. Uskoro su se verili, a na leto sam ih i venčao.
Maša je brzo rodila prvo dete, a fakultet je završila kasnije.
Ovu priču pričam svima koji me pitaju kako mladi treba da postupaju.
Ubeđenost savremene devojke da se neće udati ako s nekim ne legne u krevet jeste demonska zamka. Ta zabluda uništava živote ljudi.
Naravno, moja kćer je prošla mučenički put – izrugivana je i mnogo se napatila zbog toga; na fakultetu su svi mislili da je luda. Svega je tu bilo! Ali da nije imala podršku mene i njene majke, društvo bi našu kćerku prosto uništilo.
O Maši sam stalno vodio računa i brinuo se da ne uđe u neku depresiju. Uvek sam se trudio da je uspokojim, da je utešim i pomognem joj. Ona je znala da ima podršku i zaštitu. Nekoliko puta sam išao u studentski dom, oštro razgovarao s devojkama i molio ih da se smire. Hvala Bogu, ti razgovori nisu prerastali u neki konflikt. I kako je život pokazao – Bog je uvek na strani istine.
Postupaj po istini, po savesti – i nikada nećeš pogrešiti.
Autor: Ana Berseneva-Šankevič
Prevod: T. Ć.
Izvor: Kak Maša vыšla zamuž, prevod preuzet sa sajta pravoslavniroditelj.org
Najnoviji komentari