U nedelju, 8. decembra 2019. godine, Centar za život pošao je na malo, slavljeničko putovanje – jubilarno deseto – za buduće bračne parove i mlade koji traže srodnu dušu. Autobus je bio popunjen do poslednjeg mesta: ukupno 69 putnika, među kojima je bilo i nekoliko članova udruženja. Bilo je još zainteresovanih koji su želeli sa nama na putovanje, pa im se ovom prilikom izvinjavamo zbog ograničenog broja mesta, sa željom da se već na sledeće naredno putovanje u januaru okupimo i družimo.
Posle pročitane molitve za udaju i ženidbu, naša Vukica Grujić, inače iskusan turistički vodič, pričala nam je o prvoj destinaciji sa istorijskog, geografskog i duhovnog aspekta. Stremili smo ka manastiru Ćelije, koji se nalazi u blizini Lajkovca. Stigli smo na liturgiju koju je sasluživao iguman manastira otac Dositej. Tokom Liturgije puno naših članova pristupilo je Svetoj Tajni Pričešća.
Odmah zatim, posle ukazanog gostoprimstva uz toplu kafu i ratluk, otac Dositej nas je okupio i održao divnu besedu kroz neobično prisan i topao razgovor. Pred nama je bio monah, školovan kao vojno lice, koji je i radio u vojnoj službi, a potom zamonašen u Hilandaru. Pre dolaska u manastir Ćelije, služio je Gospodu na Svetoj Gori čitavih 20 godina. U ovom manastiru je odnedavno, oko dve godine. Podario nam je nesebično puno stručnog znanja iz službe u kojoj je bio – iz oblasti psihologije, analize, duhovnosti…
Staroslovenske iskaze važne za veru tačno je prevodio i usmerio nas na pravi duhovni put. Ono što smo ponekad čuli, a nismo znali šta znači, ovog puta je rasvetljeno zahvaljujući njemu. Sve ovo, a naročito primeri njegove pomoći mladima u odsutnim trenucima preko svih mreža, ohrabrili su naše članove da mu otvore svoju dušu i potraže bezrezervno savet za svoje životne nedoumice. Dvostruka korist, onome koji je postavio pitanje, a dobrobit svima koji su u sličnoj ili istoj dilemi.
Zbog suštine koja nam je ponuđena kroz veru i divnog iskrenog odnosa, posetu smo neplanirano produžili na zadovoljstvo i radost svih članova, i nakon zajedničke fotografije pred polazak, jednodušno smo zaključili da je otac Dositej zaista samo jedan!
Produžili smo ka manastiru Studenici, jednom od naših i svetskih najlepših srednjevekovnih manastira, a po značaju u našoj veri i jednog od najvažnijih. Posle kratkotrajne pauze, naša Snežana Gavrilović, inače turizmolog, pričala nam je sa istorijskog i duhovnog aspekta o Studenici kao kolevki našeg pravoslavlja.
Kada smo stigli u manastir, oduševila nas je sama arhitektonska slika velelepne Studenice koja je nekada imala čak 14 crkava. Obišli smo ceo kompleks, u kome su danas tri crkve bogoslužbeno aktivne. U glavnoj, Bogorodičinoj crkvi, dočekao nas je kustos, čija se priča poistovetila sa Snežaninom, a koji je ujedno izneo i neke činjenice koje bi svako ko je Srbin i pravoslavac trebalo da nosi u sebi i zna.
Crkvu posvećenu Bogorodici gradio je, kao svoju zadužbinu, Stefan Nemanja. Iako najmlađi među braćom, postao je vladar Raške kojoj je prisajedinio i Zetu, današnju Crnu Goru. Oslobodio je i druge krajeve Srbije stvarajući time snažnu državu na čijem su čelu stajali njegovi potomci, Nemanjići. On se pred sam kraj svog života, a pod uticajem svog najmlađeg sina, Svetog Save, zamonašio u manastiru Studenica i primio monaško ime Simeon. Potom je otišao na Hilandar i kasnije se tamo upokojio. Godine 1208, njegove zemne ostatke preneo je njegov sin Sava u Srbiju i sahranio ih u ranije pripremljenu grobnicu u Studenici.
Uloga Svetog Save bila je drugačija. Došavši u Srbiju, Sava je kao arhimandrit upravljao manastirom do 1215. godine. Najvažnije je to da je tada Studenica postala crkveni centar Srbije – tu je zapravo postavljen temelj samostalnosti srpske crkve. U Studenici je Sveti Sava sastavio tipik – pravilnik za život u manastiru. To je inače i prvo književno delo napisano na srpskom jeziku.
Nakon obilaska crkve, prisustvovali smo večernjoj službi u maloj crkvi posvećenoj Svetom Nikoli. Posle ugodnog osveženja sokovima i kafom, pošli smo iz manastira utvrđeni još jačom verom i ispunjeni radošću da smo spoznali sebe kroz svoje pretke. Povratak za Beograd protekao je u odličnom raspoloženju svih učesnika.
Bilo je pesme i muzike, kao i razgovora o braku, načinju pronalaženja bračnog partnera, moralu i nemoralu, problemu zavisnosti u braku, vaspitanju dece, održavanju stabilnosti višedetne porodice, veri u braku, pojedinačnim molitvama i još mnogo čemu. U ovim razgovorima podršku i savete pružili su dr Bojan Cakić i Olivera Pantelić. Uz Božiju pomoć, stigli smo u Beograd uvereni da smo za jubilarno putovanje odabrali odličan izbor – oca Dositeja kao izvrsnog duhovnika i manastir Studenicu kao srce pravoslavlja.
Izveštaj priredila: Olivera Pantelić
Najnoviji komentari