Čuo sam da se Sveti Sava vratio među Srbe. Ovih dana videli su ga blizu jednog planinskog sela. Jutros sam se probudio vrlo rano. Pošao sam u avanturu prateći Svetog Savu na njegovom putu kroz Srbiju. Želeo bih da sve vidim i zabeležim, ali da budem neprimećen. Čekao sam iza jednog žbuna. Petlovi su kukurikali i budili selo. Iz jedne kuće je izašao Sveti Sava. Nosio je beli epitrahilj sa izvezenim plavim krstovima, a u ruci je držao Sveto pismo. Krenuo je ka jednom seocetu. Idem i ja za njim. Naravno, ne sme da me vidi. Kada dođosmo do jedne njive, videsmo gde se dva brata svađaju oko međe.
„Pomoz’ Bog, dobri ljudi”, reče Sveti Sava.
„Bog ti dobro dao”, uzvratiše mu oni.
„Da li se vi to raspravljate oko međe?” Čim ih to upita, oni počeše da govore uglas, svaki objašnjavajući da je baš on u pravu.
„O, braćo moja”, umirivaše ih Sveti Sava, ,,kad ste već zaboravili kako vas je otac podelio, imam predlog za vas: da preorete među, složite se i zajedno radite na obe njive. Tako ćete imati veći prinos. Još i ako očistite zapuštene jaže i kanale, da vas ne muče ni suše ni poplave, prinos će vam biti još veći.”
„Hvala ti, Sveti oče!”, povikaše braća i obećaše da će ga poslušati.
Sveti Sava nastavi put, a ja za njim. Idući prema gradu, naiđe na tužne roditelje. „Šta vas muči dobri ljudi?”, upita ih.
„Evo prodadosmo pola njive da bismo deci kupili kompjuter, a oni sada više neće da nam pomažu na imanju, a i školu su zapustili. Samo gledaju u te igrice. Roditelje su zaboravili.”
„Treba da razgovarate sa svojom decom, škole da izuče, da zajedno sa vama rade sve poslove, a nedeljom zajedno na liturgiji da se molite da ih Bog preumi i da im da snage da budu vredni i složni i da poštuju roditelje.”
„Hvala ti, Sveti Savo”, smireni rekoše muž i žena.
Sveti Sava nastavi put ka gradu, pa nastavih i ja za njim. Bilo je nedeljno jutro. Još uvek su svetlele reklame i šarenili se natpisi ispisani latinicom. On se iznenadio i ožalostio: „Gde nestade dobra ćirilica?” Jedva se snašao da dođe do crkve. Uđe on u crkvu a sveštenik čita Jevanđelje, hor peva, hram pun dece i naroda… Nekakva milina ga obuze!
Sačeka kraj službe, pa stade pred oltar i reče narodu: „Ja sam Sveti Sava”. Svi su ga, naravno, poznali. „Evo prođoh po našoj lepoj Srbiji i moram vam reći – baš sam se zabrinuo, pa sam došao da vam kažem: SAMO AKO SE OVAJ NAROD SLOŽI U RADU I POŠTENJU; AKO ČUVA SVOJ JEZIK I VERU I NE BRUKA SVOJE PRETKE; AKO BUDE VIŠE NA LITURGIJI I NA PUTEVIMA ZAPOVESTI BOŽJIH, JOŠ UVEK IMA NADE ZA NJEGA!” To reče i nestade, a narod osta da razmišlja o njegovoj poruci.
Autor: Nikola Milina, 13 godina, Zemun
Za „Svetosavsko zvonce” ilustrovala: Sara Ilić Gorgiev
Rad je nagrađen prvom nagradom na konkursu učenika osnovnih i srednjih škola Republike Srbije, Republike Srpske i rasejanja, u konkurenciji 203 rada učenika osnovnih škola, školske 2013/14. godine.
Najnoviji komentari