SAOPŠTENJE
Udruženja „Centar za život“ sa sedištem u Zemunu, povodom objavljenog teksta na sajtu Nova S, pod naslovom „Ministarstvo dalo milione udruženju koje tvrdi da pornografija isušuje mozak“ autora Ane Lalić.
U cilju istinitog informisanja javnosti u kladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ 88/2014, 58/2015 i 12/2016), Udruženje Centar za život demantuje tekst objavljen 22. 02. 2022. godine na sajtu Nova S pod naslovom „Ministarstvo dalo milione udruženju koje tvrdi da pornografija isušuje mozak“ autora Ane Lalić.
Navedeni demanti redakcija Nova S nije htela da objavi.
Neprovereni i neistiniti navodi u članku „Ministarstvo dalo milione udruženju koje tvrdi da pornografija isušuje mozak“ u kome je napadnut Centar za život i dr Bojan Cakić su proizvoljni zaključci autorke, Ana Lalić, dobitnice godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine za „najbolju novinarku“, verovatno nastali nepažljivim čitanjem podataka o udruženjima iz APR-a.
Iza senzacionalističkog naslova da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na Javnom konkursu našem udruženju dalo „milione“ (ili kako je navedeno 2.220.000 dinara) i želje da se pokaže kako neodgovorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja daje sredstva nekim šarlatanskim organizacijama, stoji gruba greška novinarke Lalić koja je pomešala nazive udruženja. Istina je da naš „Centar za život“ nije konkurisao ni za jedan projekat kod Ministarstva prosvete, pa samim tim nije mogao dobiti ni „milione“, niti jedan jedini dinar. Naime, udruženje za koje je Ana Lalić navela u tekstu da je dobilo sredstva ima sličan naziv „Centar za život – da nas bude više“, ali se lakom pretragom u APR-u vidi da je na drugoj adresi i da je zastupnik tog udruženja neko drugi, a ne dr Bojan Cakić, kao i da su u pitanju dva različita udruženja s dva različita matična broja.
Dalje, novinarka drsko vređa koordinatora Centra za život, dr Bojana Cakića, rekavši da je „poznat po antivakserskim uverenjima i tvrdnjama da se kovid uglavnom može izlečiti za pet dana andolom i paracetamolom.“ Da li je Ana Lalić stajala uz dr Cakića tokom skoro 2 godine koje je on proveo u crvenoj zoni u bolnici? Da li je nadgledala terapije koje prepisuje i brojala pacijente koje je izlečio? Da je odgledala jedno od niza gostovanje na televiziji ne bi „stručno zaključila“ da je antivakser i da pacijentima ne prepisuje valjanu terapiju. Dok je pretraživala internet da pronađe nešto „kompromitujuće“ o dr Cakiću, Ana Lalić je previdela članak u kom je dr Cakić proglašen za ličnost godine na sajtu Stanje stvari, na predlog profesora dr Miloša Kovića, zbog hiljada pacijenata koje je izlečio u protekle dve godine i bio spreman da pomogne u svako doba dana i noći i van radnog vremena, zbog čega je stekao veliko poverenje i zahvalnost građana širom Srbije.
Takođe ne bi previdela na sajtu udruženja Centar za život da je „osnovano po blagoslovu Patrijarha Srpskog gospodina Irineja kao nepolitičko, nestranačko, nevladino udruženje građana, koje objedinjuje pregaoce i stručnjake iz svih oblasti društvenog života u cilju obezbeđivanja uslova za rađanje dece i stvaranja kulture života, promovisanja stabilnog, trajnog i srećnog života porodice i njenih članova, poštujući pravo na život od samog začeća, a na temeljima pozitivnog viševekovnog iskustva hrišćanskog ustrojstva bračnog i porodičnog života“, kao i nameru rada Centra za život da „probudimo i saberemo sve dobronamerne ljude iz našeg roda, državne vlasti i iz svih oblasti društva, koji utiču na stvaranje i rađanje novog života, formiranje i očuvanje porodice i vaspitanja dece u zajedničkom radu i borbi za opstanak srpskog naroda.“
Jedan od najvažnijih zadataka je da i dalje, na istorijski i naučno dokazanim činjenicama, upozoravamo decu i mlade na opasnosti devijantnih ponašanja (alkoholizma, narkomanije, internet i kockarske zavisnosti, kriminala itd.), kao i polnih nastranosti (pedofilije, pornografije, promiskuiteta itd.), neželjenih trudnoća i medicinskih procedura (korišćenje hormonskih pilula, abortusi itd.) koje mogu dovesti do trajnog narušavanja zdravlja i duševnog integriteta ličnosti mladih i na kraju nesposobnosti da na zdrav način formiraju bračnu zajednicu, steknu potomstvo i očuvaju porodicu.
Ponosni smo što smo svojim aktivnostima pomogli da se zasnuje više desetina novih brakova, da se rodi stotine novih beba, kao i da se materijalno i savetodavno pomogne mnogima, a posebno višedetnim porodicama, da lakše i bezbrižnije odgajaju svoju decu. Kome to smeta?
U želji da našu organizaciju prikaže kao zaostalu, arhaičnu, u neskladu sa savremenim dobom, govoreći o članku koji smo preneli na našem sajtu, autorka pod znake navoda stavlja reč „naučne“ tvrdnje o štetnosti gledanja pornografije. Novinar kome je stalo do istine istražio bi o čemu je tu reč, pa bi tako došao do naučnih radova kao što je npr. Brain Structure and Functional Connectivity Associated With Pornography Consumption: The Brain on Porn (Struktura mozga i funkcionalna konektivnost povezane s konzumiranjem pornografije: mozak na pornografiji), objavljenog u prestižnom naučnom časopisu JAMA Psychiatry, čiji su autori dr Simon Kun sa Instituta Maks Plank za ljudski razvoj (h indeks 66) i prof. dr Jurgen Galinat, direktor Odeljenja za psihijatriju i psihoterapiju Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf (h indeks 87). Ovi eminentni stručnjaci za ljudski mozak u zaključcima rada navode sledeće: „Utvrdili smo značajnu negativnu vezu između prijavljenih sati nedeljnog gledanja pornografije i zapremine sive mase“, kao i „Pokazano je da učestalost konzumiranja pornografije može biti prediktor različitih negativnih ishoda kod ljudi.“
Štaviše, ona ismeva dokazanu uzročno-posledičnu vezu između konzumiranja pornografije i „verbalnog i fizičkog nasilja“. S razvojem interneta, pornografija postaje sve dostupnija, i to deci sve mlađeg uzrasta. Pritom, sadržaji postaju sve nasilniji, što zajedno dovodi do porasta nasilja nad ženama jer muškarci koji konzumiraju pornografiju pre ili kasnije požele da u pravom životu urade isto ono što su videli na ekranu. Primer serijskog ubice Teda Bandija jeste jedna krajnost, ali ona danas, nažalost, postaje sve češća.
Rezultati su poražavajući. Muškarci u tridesetim godinama koji nisu u stanju da imaju zadovoljavajući i zdrav seksualni život sa svojom ženom zbog gledanja pornografije. Tinejdžeri koji idu na terapiju zbog zavisnosti od pornografije. Nama to nimalo ne deluje smešno.
U vremenu kada svi pozivaju na zaštitu žena od nasilja, zašto se Ana Lalić smeje tvrdnjama psihologa koje smo preneli na sajtu, u kojima on govori o jednom uzroku povećanog nasilja nad ženama? Što se nas tiče, nasilje nad ženama takođe nije nimalo smešno, i nijedan uzrok tog nasilja nećemo olako shvatiti već ćemo se i dalje truditi da razobličavamo laži i poluistine koje se kroz medije plasiraju našoj deci kako bismo na taj način zaštitili naše ćerke, sestre i majke, a takođe obezbedili da one, zajedno s našim sinovima, braćom i muževima, imaju zdrave i funkcionalne porodice, i zdrav i ispunjavajuć supružnički život.
Ako znamo da deca po zakonu države Srbije imaju pravo da budu zaštićena od štetnih sadržaja (Krivični zakon RS, čl. 185, st. 1: „Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci“), zar mi, roditelji, nemamo pravo da zaštitimo svoju decu?
Ana Lalić, kao i mnogi novinari, želi da izazove senzaciju, pa piše kako „neko nešto želi da zabrani“. Naprotiv, roditelji znaju da je danas deci sve dostupno i da ih opasnosti vrebaju na svakom koraku tako da samo uz otvoreni razgovor i valjana objašnjenja možemo zaštititi svoju decu i omogućiti im da životne lekcije savladaju na što bezbolniji način.
Informisanje devojaka i žena o brojnim psiho-fizičkim negativnim posledicama namernog prekida trudnoće – jer svaka žena ima pravo da dobije sve potrebne informacije pre nego što se odluči za neki zahvat na svom telu – nije isto što i pozivanje na zabranu. Štaviše, razlika je ogromna. S obzirom na to da je pre nekoliko dana abortus bio centralna tema u medijima, nećemo ovde dužiti o tome već ćemo uputiti na članak naše saradnice objavljen na portalu iFamNews.
Što se tiče našeg stava o antibebi pilulama, opet moramo da napomenemo da se i tu isključivo držimo nauke i najnovijih naučnih istraživanja o štetnom uticaju produženog uzimanja veštačkih hormona na ženski reproduktivni sistem i opšte telesno i psihičko zdravlje. Razočaraćemo Anu Lalić, ali ovakav stav nije rezervisan za konzervativne, tradicionalne zajednice već ga danas zastupaju i liberali i feministkinje. Pritom, mi opet ne pozivamo na „zabranu“ tih sredstava (neki veštački hormoni imaju svrsishodnu primenu u medicini), već smatramo da devojke i žene imaju pravo da budu informisane o pozitivnim i negativnim posledicama onoga što odluče da unesu u svoje telo, te da na osnovu tih informacija donesu odluku da li će i koliko dugo koristiti ta sredstva.
Srećom živimo u 21. veku, nauka sve više napreduje, pa su tako ženama za rešavanje menstrualnih tegoba i odlaganje trudnoće dostupnije i druge metode koje nemaju takva neželjena dejstva kao hormonski kontraceptivi (depresija, suicidne misli, nizak libido, tromboza, rak grlića materice, rak dojke…), a sve više žena uviđa i piše o tome da je upotreba hormonske kontracepcije za dugotrajno potiskivanje menstruacije „najveći nekontrolisani medicinski eksperiment nad ženama u istoriji“. Dostupne su nam i sjajne knjige o ženskom reproduktivnom zdravlju i o tome da je moguće rešiti se menstrualnih tegoba i ostvariti svoje ciljeve kad je rađanje u pitanju bez upotrebe sintentičkih hormona, u kojima se između ostalih prirodnih suplemenata, preporučuje i kurkuma koja ima dokazana antiinflamatorna, antikancerogena, antioksidativna i antiviralna svojstva.
Pritom, niko na našem sajtu ne prepisuje terapije, niti leči druge već isključivo prenosimo članke lekara, terapeuta, edukatora i drugih stručnih lica kao u cilju informisanja čitalaca, kako bi na osnovu dobijenih informacija mogli da razgovaraju sa svojim lekarom o mogućnostima. Možda autorka spornog teksta nije upoznata s najnovijim medicinskim razvojem koji podrazumeva integrativni ili holistički pristup pacijentu.
O frazi „Moje telo, moj izbor“ i načinu na koji se ona tumači u feminističkim krugovima, kao i o tome šta ona zapravo znači, takođe se nećemo ponavljati već upućujemo čitaoce na pomenuti članak na portalu iFamNews.
I na kraju, zašto bi bilo problematično da je naše udruženje zaista dobilo sredstva na javnom konkursu? Zar nemamo prava da se prijavljujemo za sredstva, i zar Ministarstvo nema pravo da proceni kom udruženju će dodeliti sredstva za predloženi projekat? Centar za život okuplja na stotine porodica i pojedinaca koji dele sličan pogled na svet i slične vrednosti. Zar oni nemaju pravo da dobiju sredstva od države kako bi finansirali svoje aktivnosti iz oblasti „preduniverzitetskog obrazovanja mladih“? Zar su te porodice manje vredne ili manje građani Srbije? Zar su one manje podobne od drugih udruženja koja redovno dobijaju sredstva od države?
* * *
U svakom slučaju, hvala Ani Lalić što je skrenula pažnju javnosti na naš sajt i povećala nam posećenost i pregledanost. Nadamo se da će zahvaljujući njoj još mnogo mladih ljudi pročitati naše članke i pronaći nešto korisno u njima, sagledati šta su prave vrednosti u životu i prepoznati opasnosti koje život nosi. A Ani Lalić želimo da ubuduće pažljivije čita imena udruženja o kojima piše uz kompletne podatke u APR-u, da se ne bi ponavljale ovakve grube greške. Potrebni su nam dobri i istinoljubivi novinari, a verujemo da i ona može da bude jedan od njih, te da zaista zasluži nagradu koju je već dobila.
Centar za život
Komentar