Današnja seksualna sloboda vodi ka porobljavanju čoveka seksualnom nagonu i do haotičnih društvenih uslova. Mi živimo u vremenu totalitarne kulturne revolucije koja ima za cilj razaranje porodice kao ćelije društva, ukidanje monogamije, legalizovanje homoseksualnog pokreta i nametanje izopačenih seksualnih vrednosti deci.
Ovo je uvodno izlaganje u intervjuu za Geopolitiku nemačkog sociologa Gabrijele Kubi, autorke više knjiga o savremenim društvenim problemima. Ona je autor nekoliko vrednih izdanja čiji je cilj da upozore javnost na sve pošasti naše civilizacije u režiji novog svetskog poretka, koje su već prisutne i koje će tek doći. Njeno delo o pogubnom uticaju romana, a kasnije i filma o Hariju Poteru na dečju psihu i karakter naišlo je na odobravanje velike čitalačke publike.
Gabrijele Kubi je veoma čest gost na međunarodnim tribinama, gde „bez dlake na jeziku” govori o kulturno-prosvetnom ćorsokaku u koji je moderni svet upao, ukazujući na to da je jedini izlaz u hrišćanskim vrednostima. Rado je viđen besednik i gost u desničarskim i konzervativnim krugovima, dok od levičarskih partija i organizacija, kao i nevladinih organizacija, neretko trpi kritike. Njena najnovija knjiga „Globalna seksualna revolucija – uništenje slobode u ime slobode”, koja je izašla u septembru ove godine (2012, prim. red.), bio je dovoljan povod da joj se Geopolitika obrati i zamoli je za intervju.
– U vašim knjigama i člancima upozoravate na uništenje porodice, čiji su glavni uzroci prepoznati u „deregulaciji seksualnih normi.” Vaša nova knjiga „Globalna seksualna revolucija” opisuje ovaj proces. Zašto je seks današnjem društvu toliko važan?
Norme koje regulišu društvo, kako se čovek ophodi sa snagom seksualne moći, pripadaju „operativnom sistemu” društava i stoga su veoma snažne, zaštićene zakonima i običajima. Jedinstvena evropska kultura duguje svoj prosperitet strogim seksualnim normama, odnosno monogamiji, koja se krije u bračnoj zajednici muškarca i žene. Tako je postavljen temelj porodice. To je bila ogromna revolucija u paganskom svetu, koju je doneo etički monoteizam: postoji samo jedan Bog, Bog je dobar i zahteva od ljudi da poštuju njegove zapovesti. Moje knjige pokazuju šta se dešava kada se pokušaju prekršiti zakoni seksualnih normi. Tada, naime, dolazi do socijalne revolucije, do totalnog kolapsa vrednosti. Meni su se oči otvorile posle čitanja knjige engleskog antropologa DŽ. D. Anvina „Seks i kultura”, koju je 1934. izdao Univerzitet u Oksfordu. On je proučavao različite kulture i primetio da visoka kultura postoji samo zajedno sa visokim moralom.
Kada društvo napusti svoje definicije seksualnih normi, nakon samo nekoliko generacija ono napušta i svetsku istorijsku pozornicu. Demografska promena epohe – saznanje da evropsko stanovništvo stari jer se rađa premalo dece, te stanovništvo postaje sve starije – potvrđuje Anvinove teze.
– Kakvu ulogu u ovom pogledu igraju poznate ekscentrične svetske ličnosti poput Marksa i Engelsa, Ničea i Frojda, Pikasa, Darvina, Kinsija ili sadašnjih predsednika država i vlada? Ko su na početku 21. veka operateri seksualne revolucije?
Pokušala sam da pratim istorijsku ideju korena ove pojave sve do Francuske revolucije. Sva imena koja spominjete, a i mnogi drugi umovi, doprineli su rađanju revolucije. Engels je 1846. godine u svojoj knjizi „Poreklo porodice, privatne svojine i države” napisao: „Prva klasna opozicija koja se pojavljuje u istoriji poklapa se s razvojem antagonizma između muškarca i žene u monogamnoj bračnoj zajednici, a prva klasna ugnjetavanja sa ženskim polom od strane muškaraca.” On je, kao prvo, tražio ukidanje porodice, kao drugo, istu vrstu integracija muškaraca i žena u procesu rada, a kao treće, javno obdanište. Do pre nekoliko decenija u zapadnim društvima bilo je jasno da ovakav stav predstavlja komunističku kolektivizaciju, program koji je uništio hrišćanski sistem vrednosti, a time i brak, porodicu i veru. Danas ovaj program sprovode upravo vodeće međunarodne organizacije i mnoge vlade u zapadnom svetu.
Seksualizacija ljudi je odlučujući instrument. To je znao i osnivač pokreta Seks-pol[1] u Vajmarskoj republici Vilhlem Rajh, učenik Sigmunda Frojda, čije su knjige izvršile jak uticaj na zapadu u vreme revolucije 1968. godine. On je znao da će se civilno društvo urušiti kada bude ukinuta „seksualna represija”, pogotovo kod omladine, i kada počne da se propagira otvorena seksualna sloboda. U stvarnosti takva sloboda vodi ka porobljavanju čoveka seksualnom nagonu i haotičnim društvenim uslovima.
Početkom 21. veka pokret je naglo radikalizovan i on nastavlja da se promoviše pod maskom slogana Gender Mainstreaming (rodna ravnopravnost). Novi termin „gender” ili „džender” (rod), za koji jedva da je iko znao, probio je led na svetskoj konferenciji UN o ženama 1995. godine, s ciljem da prenese sledeće poruke: osoba može sama da izabere svoj pol i svoju seksualnu orijentaciju; ne postoje dva suprotna pola nego više njih, čiji se identitet određuje po seksualnoj orijentaciji osobe, u zavisnosti od toga da li je neko peder, lezbejka, biseksualna ili transrodna osoba.
Glavni ideolog pokreta je američka filozofkinja, zakleta lezbejka, koja je 1990. objavila knjigu „Subverzija identiteta.”[2] Nju sva elita sveta nosi na rukama, zasipajući je nagradama. U septembru 2012. dobila je nagradu Teodor V. Adorno (Theodor W. Adorno), dotiranu sa 50.000 evra.
– Značajnu ulogu u globalnoj seksualnoj revoluciji igra homoseksualni pokret. „Ljubavne parade”, koje se svake godine redovno održavaju u mnogim evropskim gradovima, služe, kako organizatori kažu, za to da javnost upozore na prava homoseksualaca. U nekim zemljama „gej brak” ima isti pravni status kao brak između muškarca i žene, čak i s pravom da usvajaju decu. Ko god se usudi da se javno usprotivi ovom pokretu, odmah se označava kao homofobični građanin. Odakle homoseksualnom lobiju tolika moć?
Do sada je u četiri od 27 država članica Evropske unije (Švedska, Norveška, Holandija i Španija) istopolno partnerstvo pravno ekvivalentno, a u devet država je istopolnim parovima dozvoljeno da usvajaju decu. Međutim, oni se širom sveta bore za ista prava, jer svuda postoji homoseksualna manjina od 1,5% do maksimalno 3%, koja od EU i UN dobija značajnu pravnu i finansijsku podršku. Da ovaj put vodi u novi totalitarizam pokazuje i dokument „Yogyakarta Principles” koji su pripremili poznati stručnjaci za ljudska prava, i koji se sprovodi bez legitimiteta, s dozvolom i autoritetom UN. Ovaj dokument ilustruje totalitarni duh savremene kulturne revolucije. Teško je odgovoriti na pitanje zašto međunarodne organizacije i moćne američke fondacije, poput Rokfelera i Bila Gejtsa, daju podršku internacionalnim homosekualnim i feminističkim organizacijama, dajući im mogućnost da utiču na globalnu politiku. U svakom slučaju, te organizacije mogu biti instrument američkih interesa u sferi globalnog smanjenja stanovništva.
– Deca su žrtve seksualne revolucije. U vašoj knjizi opisali ste da su deca još u vrtiću izložena izopačenim vrednostima. Teško da bi iko poverovao u to da niste dokazali mnoštvom primera. Šta se zaista dešava?
Seksualno obrazovanje nam govori da je dete od detinjstva seksualno biće i da ima pravo na seksualno zadovoljstvo. Odrasli treba da mu pomognu da otkrije telo kao organ zadovoljstva. Konkretno, to znači da se deca u vrtiću ohrabruju da masturbiraju ili da se „igraju doktora”, naravno, ne u svakom vrtiću, ali to je strategija. Već s devet godina u školama počinje obavezna seksualna nastava, gde se deca spremaju za „prvi put”, vežbaju korišćenje kondoma i plastičnih penisa, i gde je homoseksualnost prikazana kao normalna pojava. To je državni program, kojim u Nemačkoj rukovodi državna ustanova – Savezna centrala za zdravstveno obrazovanje. Ovaj pravac istovremeno podržava i Svetska zdravstvena organizacija.
To je neshvatljivo, jer rana seksualnost šteti deci i omladini, dovodi do ranih trudnoća i abortusa, doprinosi brzom širenju polno prenosivih bolesti i ostavlja duboke emotivne ožiljke, koji utiču na sposobnost vezivanja, što je veoma važan segment za brak i porodicu. Šokantno je da je seksualno zlostavljanje masovna pojava u društvu i da ima sve više počinilaca među decom.
– Roditelji danas skoro da nemaju vremena za svoju decu, oni su prezauzeti radom, tako da su deca prepuštena sebi, provode mnogo vremena dnevno uz televizor ili internet. Obrazujemo li našu decu da postanu seksualni objekti opskurnih ideja svetske elite?
Ne mogu reći šta stoji iza toga, mogu samo da zaključim da se nešto dešava i da na to upozorim. Stalno se priča da dete ima pravo na seksualnost. Ipak, istina je sledeća: dete ima pravo na brigu svojih roditelja da bi ono i dalje ostalo dete i moglo da bezbrižno uči i da se igra.
– Tradicionalni brak muškarca i žene neprestano je ugrožen. Stopa razvoda je veoma visoka, raspad porodice dovodi do masovnog straha, depresije i mentalnih poremećaja svih vrsta, naročito među mladim ljudima. Šta je, po vašem mišljenju, glavni razlog za uništenje porodice?
Godine 1948. nacije razorene ratnim vihorom u Drugom svetskom ratu donose „Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima”. Ona glasi: „Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu od strane društva i države” (čl. 16). Ekonomskim jezikom govoreći, porodica stvara „ljudski kapital.” Brak između muškarca i žene ostvaruje se rađanjem dece, a roditelji imaju obavezu da svoju decu vaspitaju efikasno i stabilno za celo društvo. Ta obaveza se ispunjava iz ljubavi, i zbog njih (dece) oni su spremni na žrtve. Kao što svaki čovek zna, a to su potvrdile i mnoge studije, porodica je mesto za odrastanje dece. Ankete stalno pokazuju da mladi ljudi žude za vernošću i porodicom.
Moramo im dati smernice i obrazovati ih tako da oni tu žudnju mogu da zadovolje. Monogamija je porodična potreba, dakle, seksualna vernost između supružnika. Ako se monogamija kao moralni pravac napusti, čak i svesno uništi, porodica će biti razorena. Trebalo bi još napomenuti da se porodicama, čak i u bogatoj zemlji kao što je Nemačka, postepeno oduzima materijalna egzistencijalna baza, te porodice s troje dece postaju rizičan faktor siromaštva. Jedan od razloga je to što one moraju da finansiraju penzioni fond sve većeg broja usamljenog stanovništva, koje nikada nije potrošilo ni jedan evro na odgajanje dece.
– Neke države članice Evropske unije, Švajcarska i Engleska, teže da se ukine oslovljavanje oca i majke. Moraju li drugi narodi da strahuju da će jednog dana i kod njih ovakav zakon biti usvojen?
Prema mojim saznanjima, ovi zakoni nisu još usvojeni, ali postoji politička namera. Društvo koje ima nameru da ukine ne samo reči „otac” i „majka”, nego i njihovu posebnu i nezamenljivu ulogu, samo sebi kopa grob. Nadam se da ljudi neće dozvoliti ovo ludilo, ali manipulacija metodama i stalna buka medija dovode do slepila na opasnosti trenutnog razvoja događaja. Mediji su prvobitno imali veliki zadatak da kontrolišu politiku i moćnike. Danas su mejnstrim mediji globalni igrači u širenju kulturne revolucije.
– Pornografija je u ekspanziji. Mnogi tv kanali emituju noću erotske filmove, čak i preko dana, bez cenzure, mogu se videti nemoralne scene. Ko stoji iza ove industrijske branše?
Pornografija je biznis koji se meri milijardama. Od njenog puštanja u javnost ranih sedamdestih, ona se eksplozivno proširila. Trideset pet odsto svih preuzimanja na internetu čine pronografski sadržaji, a najbrže raste tržište dečjih pornografskih filmova. Procenjuje se da se oko dva miliona dece nudi na internetu ili su prikazana u seksualnom nasilju. To je strašno! Pornografija je već sasvim normalna za tinejdžere. Ali, šta se ovde dešava?
To je krajnje poniženje ne samo žrtve, već i počinilaca i gledalaca. Kako biste se vi osećali kada bi vaša rođena sestra ili brat u javnosti bili izloženi seksualnom ponižavanju i nasilju? Loša stvar je to što je pornografija zarazna, ne manje od droge. Njeni korisnici uništavaju sve moralne prepreke i pritom uništavaju i svoje ljudske odnose. EU vodi veoma uspešnu kampanju protiv pušenja, znači protiv otrovnih supstanci koje telo čine bolesnim. Zašto ne vodi kampanju i protiv duhovnog otrova pornografije? Ovaj otrov nas čini bolesnima i uništava ljudsku sposobnost za ljubav.
– Za kraj našeg razgovora, posavetujte naše čitaoce kako da se odbrane od globalne seksualne revolucije. Gde leži nada?
To zavisi i od toga kakav položaj imamo u društvu. Političari mogu da donesu zakone koji štite brak i porodicu, da spreče da deca u školama postanu seksualni objekti, kao i da se ne manipuliše sa osnovnim načelima u odnosima muškarca i žene. Mađarska i mala država Litvanija to su i učinile, uz strepnju da će se naći pod pritiskom EU. Svako ko ima uticaja na medijskom polju ima veliku odgovornost i mora se zapitati kakve vrednosti zastupa, da li su njegovi postupci isključivo ustremljeni ka uspehu, gledanosti i novčanom dobitku. Oni koji rade u obrazovnom sistemu treba da budu oprezni na uticaj koji u toj oblasti vrši Planirano roditeljstvo, globalna organizacija s ogromnim finansijskim sredstvima, koja promoviše abortus i seksualnost kod mladih. Oni se prikrivaju iza nečeg što na prvi pogled deluje bezopasno – „reproduktivno-zdravstvene usluge”.
Seksualni pedagozi, koji žele da i „nazadne” istočnoevropske države uvere u prednosti novog, kvalitetnog obrazovnog sistema, često se prerušavaju u naučne stručnjake, iako se radi o aktivistima globalne revolucije. Odlučujući doprinos daje svaki pojedinac – pod uslovom da i sâm živi tako da mu je porodica prioritet, a to znači da bude veran svom partneru. Istovremeno, svaki čovek i žena na taj način stvaraju najbolje uslove za srećan život. Što se mene tiče, svoju nadu crpim iz vere da su priroda i Bog, tvorac neba i zemlje, jači od ljudske bahatosti.
Autor: Gabrijele Kubi
Izvor: Globalna kulturno-seksualna revolucija
[1] Sex-Pol označava Udruženje za proletersku seksualnu politiku u Nemačkoj, kao i istoimeni pokret.
[2] Džudit Batler, pun naziv knjige: Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity
Najnoviji komentari