Napad na bolnicu u ruskom gradu Budjonovsku jedna je od najstrašnijih stranica u novijoj ruskoj istoriji. Tog crnog 14. juna 1995. godine, 195 terorista upalo je u gradsku bolnicu, na čelu sa ozloglašenim vođom Šamiljem Basajevim, uzelo kao taoce sve bolesnike i doktore, i držalo ih tako nekoliko dana. Epilog je bio 129 ubijenih ljudi (uključujući i mnogo dece) i ko zna koliko ranjenih…
Baš tih dana, u toku te akcije, Tatjana Žuganova je rodila šesto dete. Međutim, kada je došla kući, na muževljevo zaprepašćenje, nije donela samo jednu bebu, svoje novorođenče, već njih – četiri…
– Nisam mogla da ih ostavim, majke su im poginule – jednostavno je rekla…
Posle nekoliko dana, na vratima im se pojavio policajac s još dva deteta:
– Roditelji su im poginuli, možete li da ih uzmete?
Uzeli su ih, naravno…
I tako je sve počelo…
– Kada mi je muž umro, priča Tatjana, u našoj kući je bilo već 16 dece… Tada me je jedan jedini put u životu uhvatila panika… Napustila sam posao vaspitačice u obdaništu, kupila kravu, mada se time nikad ranije nisam bavila, zasadila u bašti voće i povrće, organizovala decu koja mogu da rade i tako smo se hranili. Pomoć države nikad nisam imala, samo komšija i prijatelja…
A broj dece se stalno povećavao… Na kraju, za ove 22 godine, odgajila sam šestoro svoje i 70 usvojene, isto moje dece…
Gledam ovu jednostavnu, prostu ženu, u nekoj „živoj“ emisiji ruske televizije, okruženu publikom i novinarima, koji je zasipaju najrazličitijim pitanjima… Ona odgovara mirno, bez patetike i uzbuđenja, kao da se radi o najobičnijoj životnoj priči…
– Jeste li radili rendgen srca, pita novinar..
– Ne, nikad… Zašto?
– Vi verovatno nemate jedno srce!
– Ne, svih 76 stali su u ovo jedno, kaže.
– Bilo je tu, verovatno, i dece koja nisu siročad, bez majke i oca, već su jednostavno ostavljena? Eto kakvih danas majki ima…
– Da, bilo je mnogo takvih, ali ja se na njih ne ljutim i tako vaspitavam i svoju decu, verovatno ni njima nije bilo lako, kaže Tatjana, uglavnom uz neodobravanje publike, po ovom pitanju…
– Vama treba podići spomenik, reče neko…
– Šta će mi spomenik, odmahuje rukom – mojih 76 spomenika šeta zemljom…
Obraćam pažnju na jedan detalj. Dok priča, sve vreme, drži ruku ćerke koja sedi do nje, i nežno je miluje… Seda drugo dete, sin, ona isto to radi… Očigledno nesvesno… Ljubav prema deci je nešto što je ONA…
– Mama je izuzetno načitana, školovana žena, kaže joj jedna od kćerki (ne pravi se razlika da li ju je rodila ili nije), naterali smo je da napiše knjigu o svom životu… Napisala je…
– Verovatno se dobro prodala, zaradili ste, pare uvek trebaju, naročito s tolikom decom – primećuje jedan od novinara.
– A, neee – prekida ona novinara… Vidite kakva je kriza, ljudi nemaju para… Rekla sam deci da to stave na internet, neka čitaju ljudi besplatno… Šta će meni pare pored ovolike ljubavi, kaže, pokazujući na nekih dvadesetak dece koja su se u tom trenutku nalazila u studiju…
Izvor: Čudo.rs
Najnoviji komentari