Учитељица у основној школи дала је ученицима задатак да напишу састав о томе што би желели да им Бог учини. На крају дана, док је оцењивала саставе, прочитала је један који ју је доста потресао.
Њен муж, који је управо дошао кући, угледао ју је уплакану и упитао: „Шта се догодило?”
„Прочитај ово”, одговорила је, „то је састав једног од мојих ученика.”
„Боже, вечерас те молим да ми учиниш нешто врло посебно. Учини да постанем телевизор. Желим да заузмем његово место и да живим као телевизор у мојој кући.
Желим да имам своје посебно место и да се моја породица окупља око мене. Желим да ме схватају озбиљно док говорим. Желим да будем центар пажње и да ме слушају без прекидања и питања.
Желим да будем с татом кад дође кући с посла, чак и кад је уморан. Желим да ме моја мама жели чак и кад је узрујана, уместо да ме игнорише. Желим да се моја браћа боре како би били са мном.
Желим да видим како моја породица све оставља са стране, барем понекад, само да би проводила време са мном. И на крају, али не и мање важно, желим да их усрећим и забавим.
Боже, не тражим превише. Само желим да живим као телевизор!”
У том тренутку ганути муж је рекао: „О, Боже, јадно дете. Какве грозне родитеље има!”
Жена га погледа и рече: „Овај састав написала је наша ћерка!”
Најновији коментари