Чуо сам да се Свети Сава вратио међу Србе. Ових дана видели су га близу једног планинског села. Јутрос сам се пробудио врло рано. Пошао сам у авантуру пратећи Светог Саву на његовом путу кроз Србију. Желео бих да све видим и забележим, али да будем непримећен. Чекао сам иза једног жбуна. Петлови су кукурикали и будили село. Из једне куће је изашао Свети Сава. Носио је бели епитрахиљ са извезеним плавим крстовима, а у руци је држао Свето писмо. Кренуо је ка једном сеоцету. Идем и ја за њим. Наравно, не сме да ме види. Када дођосмо до једне њиве, видесмо где се два брата свађају око међе.
„Помоз’ Бог, добри људи”, рече Свети Сава.
„Бог ти добро дао”, узвратише му они.
„Да ли се ви то расправљате око међе?” Чим их то упита, они почеше да говоре углас, сваки објашњавајући да је баш он у праву.
„О, браћо моја”, умириваше их Свети Сава, ,,кад сте већ заборавили како вас је отац поделио, имам предлог за вас: да преорете међу, сложите се и заједно радите на обе њиве. Тако ћете имати већи принос. Још и ако очистите запуштене јаже и канале, да вас не муче ни суше ни поплаве, принос ће вам бити још већи.”
„Хвала ти, Свети оче!”, повикаше браћа и обећаше да ће га послушати.
Свети Сава настави пут, а ја за њим. Идући према граду, наиђе на тужне родитеље. „Шта вас мучи добри људи?”, упита их.
„Ево продадосмо пола њиве да бисмо деци купили компјутер, а они сада више неће да нам помажу на имању, а и школу су запустили. Само гледају у те игрице. Родитеље су заборавили.”
„Треба да разговарате са својом децом, школе да изуче, да заједно са вама раде све послове, а недељом заједно на литургији да се молите да их Бог преуми и да им да снаге да буду вредни и сложни и да поштују родитеље.”
„Хвала ти, Свети Саво”, смирени рекоше муж и жена.
Свети Сава настави пут ка граду, па наставих и ја за њим. Било је недељно јутро. Још увек су светлеле рекламе и шаренили се натписи исписани латиницом. Он се изненадио и ожалостио: „Где нестаде добра ћирилица?” Једва се снашао да дође до цркве. Уђе он у цркву а свештеник чита Јеванђеље, хор пева, храм пун деце и народа… Некаква милина га обузе!
Сачека крај службе, па стаде пред олтар и рече народу: „Ја сам Свети Сава”. Сви су га, наравно, познали. „Ево прођох по нашој лепој Србији и морам вам рећи – баш сам се забринуо, па сам дошао да вам кажем: САМО АКО СЕ ОВАЈ НАРОД СЛОЖИ У РАДУ И ПОШТЕЊУ; АКО ЧУВА СВОЈ ЈЕЗИК И ВЕРУ И НЕ БРУКА СВОЈЕ ПРЕТКЕ; АКО БУДЕ ВИШЕ НА ЛИТУРГИЈИ И НА ПУТЕВИМА ЗАПОВЕСТИ БОЖЈИХ, ЈОШ УВЕК ИМА НАДЕ ЗА ЊЕГА!” То рече и нестаде, а народ оста да размишља о његовој поруци.
Аутор: Никола Милина, 13 година, Земун
За „Светосавско звонце” илустровала: Сара Илић Горгиев
Рад је награђен првом наградом на конкурсу ученика основних и средњих школа Републике Србије, Републике Српске и расејања, у конкуренцији 203 рада ученика основних школа, школске 2013/14. године.
Најновији коментари