Три кризна периода у породичном животу

Свештеник Павле Гумеров говори о три кризна периода у породичном животу

…Потребно је вратити се у време када им је било врло добро једно са другим, сећати се тога времена, трудити се да проводе више времена  заједно. Врло је важно да супрузи поставе себи овакво златно правило: одређени део свог времена да не посвећују само деци већ и својој другој половини. То у ствари уопште није тешко. Једноставно једном месечно или једном у две недеље посветите једно другом време. Наравно и свакодневно, после посла такође…

Једном, током  тешке животне ситуације дали су ми број мобилног телефона оца Павла Гумерова. У очајању сам позвала и… разговарала са оцем Павлом више од сат времена, ако не и два…Пошто се нисам никада обраћала оцу кога нисам лично познавала, он ми је сваки пут посвећивао путем телефона довољно много времена дајући ми , рекло би се , просте али мудре савете који би ми веома помагали. Касније сам сазнала да је отац  Павле аутор многобројних књига породичне тематике(нпр. „Мала црква“, „Он и она“, „Породични конфликти. Профилактика и лечење“, „Православна аскетика за мирјане“, „ Кључеви за породичну срећу“, „Грађански брак.Почетак породичног живота или блудни суживот”), при чему је једна из њих – “Три кита породичне среће“, призната најбољом књигом за омладину 2012.године од стране Издавачког савета Московске Патријаршије. Васпитајући два сина, свештеник Павле Гумеров успева не само да служи у новом дрвеном храму Светих Петра и Февроније Муромских у Марину, већ и да снима дискове, држи предавања, семинаре и беседе на тему породице и брака, моралног богословља.  Није необично да је отац Павле постао настојник храма, названог у част небеских  покровитеља породице  јер он тако много зна о породичним проблемима. Али знати је једно, а помагати сасвим друго….

– Оче Павле, захваљујем Вам се на помоћи  у решавању мојих проблема који су почели одмах пошто је наша ћерка завршила средњу школу и пошто се дуги брак између мене и мог мужа, рекло би се срећан, распао. Хајте да попричамо о кризама у породици.

Било која криза је испит, а криза у породичном животу је провера чврстине тога какве односе смо успели да изградимо у породици.

– Неки људи у речи „криза“ чују само нешто лоше. Сада и код нас у земљи сви само и говоре о тој кризи: да је она практично крај живота, све поскупљује. Према анкетама „Левада-центра“ већину људи сада брину само неке тренутне ствари, раст цена који се тиче непосредно твог новчаника, а не неки глобални проблеми геополитике који се дешавају и у земљи и у свету: рушење економије, корупција, могући рат који узгред и доводи по повећања цена. Тако да у тој кризи људи виде нешто негативно и мрачно.

Реч „криза“ је грчка реч која има два значења. Прво значење – „прелаз, прелом, преврат”. Ми знамо да постоји криза болести. На пример, човек се разболи и почиње неки прелом у болести, најчешће му бива лошије. Лекари говор: „Почела је криза”. После те кризе обично човек или оздрављује, бива му боље, или та болест прелази у веома тежак стадијум. То јест, криза најчешће има две стране. А друго значење је „суд”. Свака криза је провера чврстине, испит. На пример, криза породичног живота – то је испит тога до чега је дошла породица, какве односе смо успели у њој да изградимо. Када је све добро, када је све тихо, мирно, предивно, нема начина да проверимо колико волимо један другог. Али ево, појављују се неке тешкоће, на пример, рађа се дете. Доста често сам се у пракси сусретао са тиме да су се рођењем детета, кварили односи у породици.

– Зашто? Па то је предиван, срећан догађај у породици који многи очекују са нестрпљењем?

– Зато што је, на пример, жена почела да се љути на мужа што се недовољно брине о детету, не помаже јој у одгајању детета, она све ради сама. Или се мужу чини да је она опседнута дететом . До детета она га је пазила и мазила, а сада га је сасвим, јадничка, заборавила. А шта се десило? Та промена, прелом, прелазно стање проверило је чврстину породице. Испало је да није баш све добро. То је некаква „провера квалитета“. У породици су се појавили проблеми које је потребно решавати.

А баш такви проблеми могу и да ојачају породицу. Нисам само једном био сведок срећног решења веома тешке, предразводне, породичне кризне ситуације и приметио сам: да по правилу чим супружници заиста успеју да изађу из такве ситуације, они успевају поново да заволе једно друго, поново почињу живот, заборављају све своје увреде, остављају сав негативни терет, поново граде односе користећи то горко искуство које су имали.

Уопште у породичном животу постоји много свакаквих криза, али ја мислим да постоје основна три кризна периода.

Први период – то су прве године породичног живота, период адаптације.  Код једних је то прва година, код других прве три године, код неких и мало дуже, све зависи. По статистици највише развода бива или због какве свађе или због грешака баш у овом периоду. Прва година је најтежа. У Старом  Завету,  у Другом закону, постоје речи о томе да када се мушкарац жени он се чак ослобађа од војног рока, од учешћа у ратним дејствима, од некаквих друштвених обавеза и послова. Прве године он је био дужан да теши своју жену, да гради породично огњиште, зато што је то врло сложени период. Састају се два различита човека којима је потребно да се навикну једно на друго, да дођу до усаглашености деловања, да стешу оштре рубове и неравнине. Отац Илија Шугајев је наводио овакав пример: када у джак ставе два камена и почињу да га тресу, камење ће се или трети и постати глатко или ће поцепати тај џак и испасти, одлетевши на разне стране што обично често и бива.

Где живети: са родитељима или одвојено, колико имати деце – ова и друга питања будући супрузи требa да реше још пре брака.

Овај пример прекрасно илуструје прве године заједничког живота и задатке супруга у овом периоду – навикавање једно на друго, налажење заједничког језика, решавање неких нерешених питања. Узгред, нека питања треба решити још до брака. А многи сматрају као да пре брака не треба ништа разматрати, не треба једно друго да „оптерећујемо“, треба да уживамо, удварамо  се једно другом. То је све добро, наравно, али врло често бива да људи, ступивши у брак, одмах схватају да постоји потпуна неусаглашеност у неким врло важним питањима. На пример, где живети: с родитељима или одвојено? Жена сматра само са родитељима. Муж је категорички против, он сматра да треба живети одвојено. Или, на пример, колико имати деце: колико Бог да, колико успемо или једно-двоје? Јасно је да све то треба решавати заједнички и то пре брака јер у браку  када су људи стављени пред чињенице, таква питања је врло тешко решити.

У првим годинама заједничког живота када се често рађа дете и потребна је посебна обазривост и трпљење, бива да супрузи не могу да издрже – „падају“ тај испит. Рођење детета је за младу породицу веома велики стрес. „Stress“ у преводу са енглеског значи „напетост“, човек се налази у напетом стању својих духовних и физичких сила. Стрес може бити изазван на пример умором, конфликтном ситуацијом, гужвама у саобраћају или нечим другим. Али, може бити изазван и неким радосним догађајем, на пример, рођењем бебе. Ипак врло често тај радостан догађај постаје, на жалост, разлог неслагања, различитог мишљења, конфликата у породичном животу. Иако по идеји баш рађање детета треба да обједини породицу: заједнички напори за одгајање и васпитање детета треба да „зацементирају“ породицу.

– С каквим се још проблемима сусрећу млади супрузи?

Прве године брака су тешке још и због тога што човек изабравши своју половину, мужа или жену, приде добија и велики број рођака: таста и ташту, свекра и свекрву, шураке, девере, браћу, сестре, нећаке и остале рођаке мужа или жене, а често и њихову децу из претходног брака. Природно, са свим тим блиским људима који постају и твоји рођаци , ти мораш такође да нађеш заједнички језик и да научиш са са њима сарађујеш, живиш у сагласности и не свађаш се. Ако и буде свађа( а свакако ће их бити) треба их решавати продуктивно и са минималним губицима.

– А када се јавља друга криза?

Други кризни период у породичним односима је период када  породица већ постоји 7-10 година. Он је такође прилично опасан. Рекло би се: живи и радуј се: све је нормално, навикли су се једно на друго. Проблеме са рођацима су такође навикли да решавају за десет година, научили су да трпе једно друго, умирили су се итд. Проблеме са становањем, по правилу, човек је за десет година породичног живота такође решио. Или је то свој стамбени простор или је изнајмљен на дугорочан период.  Деца су се такође родила. Са првим дететом је врло тешко, али са другим, трећим  је по правилу све лакше. И прво дете је већ порасло. Али врло често бива да се људи разводе . При том говоре:“Све је прошло, прошла је љубав, све је увело, све је прошло“.

– А зашто се то догађа?

Зато што врло често, нажалост,  људи решавајући своје проблеме заједно са водом просипају и бебу.  Бринући се за децу и посао који би хранио породицу , они се не баве својим односима , проводе мало времена заједно, мало разговарају једно с другим, не показују знаке пажње и нежности, не покушавају да нађу нешто заједничко. Све то, по правилу, остало је у прошлости када је трајао медени месец или када још нису имали деце.

Тих седам-десет година могу се назвати периодом „бурне изградње“. Супрузи граде свој дом у буквалном и преносном смислу: граде начин живота, нешто купују, деца се рађају, расту, још неке проблеме решавају. Али када код људи почиње период некакве стабилности, спокоја, схватају да је нестала љубав, нестало је оно најважније ради чега се и ствара породица , а она се ствара ради тога да би се живело заједно, да би се добила радост од личног контакта, да би се било још ближе једно са другим.

По правилу жене говоре са тугом:“Све је лоше“. Ја се противим томе: „Ево сада је лоше, али ви сте живели у браку већ десет година . Зар је све тако лоше било увек?“. Јасно је да наравно не, оне су биле веома задовољне, у почетку је све било добро. Када човек ствара породицу шта он хоће? Он види да им је добро заједно и он хоће да тај празник живота траје све време – кроз десет, петнаест, двадесет пет година. Али испада да после неког времена људи заборављају како је било у почетку и упадају у рутину живота која не може дуго да сједињује људе. Када тај период  „бурне изградње“ прође, за њим следе старосни периоди који могу да буду још сложенији за породицу, на пример када деца одрастају и супрузи остају сами једно са другим.

– Како савладати ту другу кризу?

– Потребно је вратити се у време када им је било врло добро једно са другим, сећати се тога времена, трудити се да проводе више времена  заједно. Врло је важно да супрузи поставе себи овакво златно правило: одређени део свог времена да не посвећују само деци већ и својој другој половини. То у ствари уопште није тешко. Једноставно једном месечно или једном у две недеље посветите једно другом време. Наравно и свакодневно, после посла такође.

Најбитнијa ствар коју може отац да уради за своју децу јесте

да воли њихову мајку.

А уколико су код супруга лоши односи , они ће се обавезно одразити и на децу. Један човек је рекао врло мудру реченицу: “Најбитнију ствар коју може отац да уради за своју децу је да воли њихову мајку“. Када он воли њихову мајку, када је у породици све добро , онда није потребно ни речи рећи деци о васпитању. Онда ће и њихова породица бити тако чврста, срећна –према обрасцу и налик њиховој породици. Тако да је потребно бавити се односима.

– А како да се њима бавимо?

Потребно је да се сетимо шта смо радили у првим месецима нашег заједничког живота, како смо ишли у биоскоп, у позориште, на игранке, једноставно смо могли да заједно седимо и разговарамо, направивши вечеру, како смо се трудили да једно другом говоримо лепе речи, како смо даровали поклоне не само за рођендан и 8.март, имендан. Узгред, то се мора обавезно радити током свих година брака , независно од тога колико сте провели заједно у браку.

Као пример може да нам послужи породица нашег последњег цара Николаја Александровича и његове супруге Александре Фјодоровне.  Када читаш њихове дневнике, њихова писма видиш да ти људи који су родили већ петоро деце, људи који имају скоро педесет година, нимало нису изгубили своју љубав, нежност, романтику из првих година њиховог супружничког живота. То је врло важно зато што се из тих срећних, светлих  тренутака  и састоји наш живот. То је оно о чему се ми после сећамо у слободно време или у старости.  Зато што ако се цео живот састоји из некаквих непријатности, ситница, сталних прекора, свађи, конфликта, онда ћемо се и сећати тога, тада нећемо моћи да се сетимо ничега лепог

– А трећи период?

Трећи период се назива „синдром пустог гнезда“. То је период средњег доба, када деца одрастају, сазревају и граде своје породице. Врло често се овај период истовремено јавља са кризом средњих година која се по правилу јавља код мушкараца.

Господ Своје дарове даје у било ком периоду живота. И у старости постоје огромне могућности за самореализацију.

– Многе породице су преживеле кризу средњег доба са јадним резултатима. Шта бисте посаветовали онима који још нису у њега дошли?

У овом периоду човек види да младост пролази, све лепо што се догађало у животу је остало у прошлости, пред њим је не зна ни он шта, појављује се сумња у своју снагу.  Ако човек у свом животу нешто није успео, није урадио, сада му се чини да то неће ни урадити зато што више нема ту снагу итд.  Иако тако не треба. Господ Своје дарове даје у било ком периоду живота: и младост, и зрелост и старост имају своје плусеве, огромне могућности за самореализацију, за срећу. Ово је период када људи који су веома везани за своју децу и воле их, остају сами једно са другим. И то врло често, нажалост, доводи до развода.

– Зашто?

Зато што је супруге уједињавао стамбени простор, понекад заједнички посао, деца, а сада тог обједињавајућег начела нема, нису успели да изграде добре односе једно са другим. Када су деца одрасла те струне су веома ослабиле. Такође и мушки и женски организми другачије подносе старосне промене,  уколико се мушкарац у својих 50 година осећа пун снаге, код жена је период гашења природних женских функција мало другачији. Наравно то је врло тужно, али то је чињеница. И врло често ако породица није јака, ако је саграђена на телесној страсти, врло често се дешава да муж оде код некакве младе љубавнице а затим се и жени са њом.

На самом крају хоћу да кажем – да све тече, све се мења. Наш живот се све време мења, рађају се деца, унуци, још се нешто дешава, неке друге промене у породичном животу. Врло је важно да у сваком периоду чувамо нашу љубав, чувамо наше односе, да се све време трудимо да проучавамо, читамо литературу о узрасној психологији, о породичној психологији.

Врло је важно да, под један – знамо сва ова три периода живота, под два – да у сваком од њих видимо нешто добро. Када у својој другој половини, у другом човеку, који нам је дат од Бога, у нашој деци и родитељима видимо добре стране , а не лоше, када се трудимо да не примећујемо лоше стране , онда ће наравно наша породица бити јака и лако ће да преброди све кризе.

Са свештеником Павлом Гумеровим разговарала Ирина Ахундова

11 фебруара 2015 год.

Извор: Православие.ру, пренео са сајта православнапородица.орг.срб

Превод: Душка Здравковић