Prenosimo izvrstan tekst o tome zašto je važno pronaći pravoslavnog supružnika.
Mnogi pravoslavni roditelji koji imaju decu odraslu dovoljno da već mogu zasnivati svoje brakove u nedoumici su kako da im objasne zašto je važno da njihov sin ili ćerka uđe u brak baš s pravoslavnim supružnikom. Posebno ukoliko žive uinostranstvu gde su pravoslavni u manjini (mada, istini za volju, i u Srbiji su autentično pravoslavni ljudi takođe u manjini, o ljudima koji samo običajno pripadaju pravoslavnoj veri ovde nije reč), često pomisle kako je možda dovoljno da im zet ili snaja budu dobri hrišćani, bez obzira na konfesiju, i dobri ljudi.
Ukoliko brak zaista razumemo kao sredstvo za spasenje naših duša a ne samo za prijatno proveden ovozemljski život u slozi i zajedništvu (mada, bez duhovnog zajedništva je pod znakom pitanja da li je moguće održati brak uslozi i ljubavi), tada je jasno zbog čega je važno da svoju decu od malena učimo kako da se pripremaju za pravoslavni brak i šta da čine u međuvremenu dok Gospod ne uredi po molitvama nas roditelja i molitvama naših sinova i ćerki – da takav brak i sklope.
* * *
Pravoslavna Crkva ne odobrava brak među pripadnicima različitih vera i konfesija. Emilija Bačić-Tulevski pravoslavnim hrišćanima koji nisu u braku nudi praktične savete o tome zašto i kako da pronađu pravoslavnog supružnika.
„Za razliku od venčanja u većini nepravoslavnih crkava, u Pravoslavnoj Crkvi brak nije ugovor – pravni sporazum sa razmenom zaveta ili obećanja – između dvoje ljudi. Zapravo, brak predstavlja osnivanje Crkve u malom, porodične Crkve, od strane dvoje ljudi, u kojoj oni poštuju istinitoga Boga i bore se za spasenje svojih duša. To je i porodična Crkva koja stoji u poslušnosti Hristovoj Crkvi. Kako kaže Sveti Vasilije Veliki, prirodno je stupiti u brak, ali to mora biti više od prirodnog; to mora biti jaram koji nose dvoje ljudi pod okriljem Crkve… U Novom Zavetu je fokus braka promenjen, i osnovna svrha više nije rađanje dece već da ljudima omogući da spasu svoje duše. Sam obred venčanja je prepun bogate simbolike koja ceo ovaj aspekt braka čini veoma jasnim.” Otac Aleksej Jang
Najpre donesite čvrstu odluku da želite da stupite u brak isključivo sa nekim ko je pravoslavne vere.
Moguće je živeti lepo i imati uspešnu vezu sa nekim ko je hrišćanin a nije pravoslavan, ali svrha braka nije samo lep život sa stalnim životnim saputnikom. Prema učenju Pravoslavne Crkve, svrha braka je spasenje. Onaj ko ne shvata ulogu braka u kontekstu spasenja, može lako odbaciti ideju o pronalaženju nekoga ko je verujući i ko pripada istoj veri – a to je zadatak koji zahteva mnogo strpljenja, čeličnu volju i gotovo neprestanu molitvu. Ali onima koji to shvataju, to je neosporno vredno čekanja i truda.
Većini nas je previše teško da budemo sami; previše je iskušenja kojima je suviše teško odoleti. Zbog toga nam je Bog odredio dva podjednako sveta puta: put monaštva, koji predstavlja život u zajednici (muškarci ili žene žive zajedno kao braća ili sestre), i put braka, gde muškarci i žene žive zajedno kao supružnici. Oba ova puta su priziv od Boga; obično od malena znamo da li želimo da naša buduća porodica bude monaška ili svetovna. Nije neuobičajeno da mi koji se odazivamo svetovnom prizivu podlegnemo pogrešnom shvatanju da je u redu da svetovna porodica bude manje pobožna od monaške. Stvaranje porodice kroz brak i rađanje (ili usvajanje) dece nasuprot stupanju u monaški čin ne znači da ona treba da bude manje pobožna, manje sveta.
Prema učenjima svetih otaca, brak između muškarca i žene bi trebalo da bude odraz odnosa između Hrista i Crkve. Biblija uči da brak sjedinjuje dva tela u jedno (Knjiga Postanja 2:24; Jevanđelje po Marku 10:8). Pošto su jedno telo, duhovni život jednog supružnika ima veliki uticaj na duhovni život drugog. Upravo zbog toga nam je zabranjeno da stvaramo bračne odnose s nevernicima (Druga Poslanica Svetog Apostola Pavla Korinćanima 6:14)… Pravoslavni vernici bi trebalo da prihvate i razumeju da je brak između pripadnika različitih vera iz teoloških razloga manje poželjan od braka između dva pravoslavna vernika.
Da bi brak odražavao odnos između Hrista i Crkve, oba supružnika moraju na isti način shvatati tri stvari:
(1) ko je Hristos, čemu nas uči i šta očekuje od nas,
(2) šta Crkva jeste a šta nije, i
(3) odnos između njih.
U suprotnom, teško je, ako ne i nemoguće, dom pretvoriti u Crkvu.Pravoslavni i inoslavni ne shvataju ova tri elementa na isti način; zbog toga i ne pripadamo istoj veri.
Kako bi brak ispunio svoju duhovnu svrhu, u njega moraju ući ljudi sa istim duhovnim ciljevima. Cilj braka je da omogući uzajamno jačanje duhovnosti oba supružnika, da im pruži svetu podršku u borbi da postignu svoj zajednički cilj – spasenje. Ukoliko muž i žena na različite načine shvataju spasenje i šta je neophodno učiniti da bi se ono postiglo, brak samo otežava tu duhovnu borbu.
Zapravoslavne hrišćane koji nisu u braku ali bi želeli da budu, i koji su iskreno verujući, najsigurnije je da se ne venčavaju s pripadnicima drugih vera.
Budite onakvi kakvi biste voleli da bude i osoba koju želite da privučete.
Ne treba puno pameti za to. Ne radi se čak ni o psihološkom principu. U pitanju je zdrav razum: ukoliko vam je dovoljno važno da vaš bračni drug poseduje određenuosobinu, onda bi trebalo da bude dovoljno važno da istu tu osobinu (ili sličnu) razvijate i kod sebe.
Ovo je od najvećeg značaja kada je u pitanju vera. Dobro je da želite nekoga ko redovno ide u crkvu, ali treba da prihvatite da će takva osoba verovatno isto to očekivati od svog supružnika, odnosno vas. Isto važi i za redovne molitve, držanje postova, čitanje duhovne literature itd. Naravno, ovo nisu hobiji kojima se neko bavi samo da bi privukao ili oduševio drugog; ovo su duhovna stremljenja koja moraju biti učinjena svesrdno i iz pravog razloga, koji nema mnogo veze s povećanjem nečijeg bračnog potencijala. Istovremeno, ne može se poreći da ljudi sa ozbiljnim duhovnim stremljenjima obično žele da budu u braku sa sebi sličnima.
Mada je duhovni aspekt veze neosporno najznačajniji (i, verovatno, jedini istinski važan), nije u potpunosti pogrešno pridati određeni značaj i ostalim faktorima. Za razliku od kultura u kojima se brakovi ugovaraju, a mlada i mladoženja se ništa ne pitaju pri izboru supružnika, u Pravoslavnoj Crkvi se očekuje da oba partnera uđu u brak po svojoj slobodnoj volji. Iako nije ispravno suditi drugima ili im uskraćivati hrišćansku ljubav na osnovu njihovih svetovnih vrlina ili nedostataka, u redu je koristiti slobodu odlučivanja da bismo izabrali nekoga ko će se uklopiti u one aspekte svetovnog života koji su nam najbitniji. Uostalom, Bog nije stvorio samo anđele; stvorio je i ljude.
Fizička privlačnost je važna u braku, ali Crkva nas uči da ona dolazi prirodno i da je zasnovana više na duhovnoj bliskosti nego na tome da li neko izgleda kao supermodel. U tom kontekstu, međutim, iako sveti oci izričito opominju da ne treba birati ili odbacivati partnera na osnovu fizičkog izgleda, ipak treba reći da je važno kako se predstavljamo drugima. Ne možemo promeniti izgled koji nam je Bog dao, i zato je pogrešno suditi o osobi na osnovu njene pojavnosti, ali na nama je šta ćemo uraditi sa onim što jesmo dobili od Boga… Nije pravedno da čovek postavi visoka očekivanja pred nekoga, a sam odbija da ih ispuni.
Isto se može reći i za netelesne faktore kao što su obrazovanje, komunikativnost, emocionalna inteligencija, društvene veštine i sl. Niko nema pravo da sudi o bilo kome na osnovu ovih statusno-zasnovanih kvaliteta, ali niko ko ih poseduje i smatra da su bitni nije obavezan da uđe u brak s nekim ko ih nema.
Par reči o komplementarnim stavovima
Suprotnosti se možda privlače (ili je to zabluda), ali se pokazalo da zajednički pogledi na svet bolje utiču na kvalitet i dugovečnost veze. Supružnici ne moraju biti klonovi, ali je od pomoći ukoliko su njihovi stavovi uglavnom isti ili bar saglasni.
Kada vezom upravlja zajednička vera, postiže se dobar deo ovoga. Kada ljudi istinski imaju iste duhovne ciljeve, teško da će jedan izbegavati previše alkohola, a drugi biti pijanac, ili da će jedan težiti celomudrenosti, a drugi pornografiji, ili da će jedan biti umeren u govoru, a drugi ogovarati i psovati. Svi mi imamo svoje mane, zasigurno, ali kretanje zajedničkom duhovnom stazom ih ne samo ublažava već teži i da ih zaleči. Štaviše, zajednički duhovni put rešava većinu pitanja koja mogu (ili će) dovesti do razilaženja – rađanje dece, shvatanje uloge muža i žene, definisanje prihvatljivog načina života itd.
Neduhovna pitanja su manje osetljiva. Nije neophodno da dvoje ljudi imaju isto obrazovanje, karijere ili hobije da bi im brak bio uspešan. S jedne strane, sličnosti u svetovnim aspektima su dobre jer omogućavaju da se dvoje ljudi dublje poveže sa više aspekata. S druge strane, nove veštine i interesovanja mogu obogatiti vezu. Uopšteno govoreći, ipak je bolje da dvoje ljudi imaju što više zajedničkog. Mada uzajamna ljubav i poštovanje mogu da premoste razlike, previše razlika možeotežati održavanje veze. (Brak između nepismene vegeterijnke koja je genije za muziku i profesora književnosti koji nema sluha i svakog vikenda ide u lov nosi određeni nivo napetosti – možda čak i sukoba – pa bi od njega moglo da bude više štete nego koristi.) Ovo ne mora obavezno biti tačno, ali bi ipak trebalo da sedobro razmotri. Supružnici bi trebalo da dele stavove u vezi s pitanjima koja su im najvažnija – tako da, osim u slučaju da dvoje ljudi istinski ne mare za svetovne stvari, svetovne sličnosti i razlike među njima se ipak moraju uzeti u obzir.
Obratite se najboljem „provodadžiji”
Ovo ne znači da preporučujemo internet sajtove za pronalaženje partnera, bračne posrednike ili raznorazne provodadžike, već molitvu.
Bog je Adamu stvorio Evu jer je shvatio da nije dobro da muškarac bude sam (Knjiga postanja 2:18-22). Iako naša Crkva ne propoveda da je Bog za svakog od nas stvorio određenu osobu, On i dalje ima važnu ulogu u postupku pronalaženja supružnika. Putevi dvoje ljudi se ukrštaju isključivo po Božijoj milosti. Tačno je da svako ima slobodnu volju da stupi, ili ne, u vezu sa osobom koju mu Bog pošalje, ali je nemoguće pronaći nekoga ko nam odgovara bez Božje pomoći.
Zbog toga je tako važno moliti se. Bog zna naše želje, ali mi sami moramo priznati Njegovu ulogu u procesu ispunjenja tih želja. Postoje posebne molitve za pronalaženje supružnika koje bi trebalo da se čitaju najmanje dva puta dnevno (tokom jutarnje i večernje molitve) da bismo Bogu iskazali zahvalnost za pomoć koju pruža. Takođe je važno zamoliti rođake i prijatelje da se mole za to isto. Molitve svetiteljima su od izuzetne koristi – naročito molitve Svetoj Kseniji, našem svetitelju zaštitniku i anđelu čuvaru. Takođe je dobro razgovarati sa monasima i duhovnim ocem tokom ovog procesa; njihovi saveti i molitve su naročito značajne.Za razliku od svetovnih provodadžija – neke osobe ili službe – koji će nakon što im se pošalje profil u određenom roku poslati nekoliko odgovarajućih predloga, Bog nije dužan da detaljno objašnjava Svoje planove. On može na molitvu odgovoriti odmah, ili nakon godina stalne posvećenosti molitvi. Ono što znamo je da Bog bira ono što je dobro za nas. On ponekad odlaže upoznavanje mogućih supružnika zato što jedno od njih nije spremno; dobar brak zahteva izuzetno visok nivo zrelosti. Ponekad će dvoje ljudibiti dobar par u budućnosti, ali ne i u sadašnjosti; Bog to vidi i ponekad sprečava da se stvari prerano dogode. Ponekad, opet, Bog ukrsti puteve dvoje ljudi, ali oni sami treba da shvate da su jedno za drugo. Za sve ovo je potrebno vreme.
Koliko god je važno da se čovek obrati Bogu u vezi s pronalaženjem supružnika, podjednako je bitno da mu se molitveno obratimo i u vezi s tim šta da činimo u međuvremenu. Postoje molitve za ljude koji nisu u braku čija je svrha da im pomognu da prođu kroz težak period između mladosti i braka, i molitve za celomudrenost za sve ljude, bez obzira na to da li su u braku. Zahteva se da ljudi ubrak uđu devstveni – Bog to očekuje, a celomudrenost je uvek neophodna, čak i u braku. Krune koje se nose tokom čina pravoslavnog venčanja imaju trostruku simboliku od kojih je jedna pobeda nad telesnim iskušenjima. Tu pobedu je teško ostvariti bez Božije pomoći, i svako ko nije u braku bi trebalo da se moli za nju, bilo da je brak na vidiku ili ne. Bog prašta i blagoslovi čak i one koji su izgubili devstvenost, ali su se pokajali i odlučili da se bore.
Uvek imajte na umu krajnji cilj
Uprkos brojnim duhovnim i međusobnim borbama, brak prema kom se ljudi odnose s pažnjomi na pravi način može im pružiti život pun nagrada. Ljudi koji nemaju monaški priziv treba da žele brak i da mu se raduju. Međutim, brak nije sam sebi cilj, već samo sredstvo za postizanje cilja. Cilj je, naravno, neizmerna nagrada večnog života. Kada se ovo ima na umu, vreme pre braka prolazi na bolji i smisleniji način.
Drugim rečima, ne treba smatrati da je vreme između javljanja želje da se stupi u brak i pronalaženja odgovarajuće osobe period zastoja. Tokom tog perioda ne treba ništa odlagati – naročito ne duhovni razvoj. To je zapravo vreme kada treba što više napredovati. Sve probleme koje imamo pre braka unosimo u brak. I mada supružnici treba da se pomažu međusobno i nose bremena jedno drugoga u duhu Hrišćanske ljubavi (Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima 6:2), niko ne može rešavati tuđe probleme. Brak obezbeđuje podršku, ali ne i čarobni lek za bilo šta osim možda za usamljenost. „Sam i zadovoljan” nije manje poželjna alternativa već preduslov da se bude „u vezi i zadovoljan”.
Nikada ne znamo kakve planove Bog ima za nas. Ljudi koji nisu u braku ne bi trebalo da se ponašaju kao da brak samo čeka na njih, jer se to možda neće dogoditi ni za deset ili dvadeset godina. Isto tako, ne treba ni da žive kao da nikada neće stupiti u brak ili kao da je brak daleka budućnost, jer se želja za brakom može roditi već sledećeg minuta, dana ili meseca. Poenta je da treba živeti kao Božji sluga, bez obzira na sve. S vremenom, Božja volja postaje očigledna.
Sami biramo svoj put kroz život, ali Bog je taj koji upravlja naše korake (Priče 16:9).
Neka Gospod pomogne Svojoj deci koja nisu u braku u njihovoj potrazi za svetim i dostojnim supružnikom, ali i da sami ostanu sveti i dostojni dok ne ostvare svoj cilj.
Autor: Emilija Bačić-Tulevski
Prevod: Dragica Mihailović
Izvor: How to marry well, preneto sa pravoslavniroditelj.org
Najnoviji komentari