Današnja žena na Zapadu uglavnom je odgajena tako da veruje da „nikada ne treba da zavisiš od muškarca.“ Nažalost, ovo se ne odnosi samo na finansijski aspekt i, što je još gore, urušava poverenje koje je neophodno da bi se izgradila postojana, dugotrajna veza između dve osobe.
Žena najčešće usvoji takav način razmišljanja zbog jednog od sledećih razloga: potiče iz razvedene porodice i retko je viđala oca; majka je stalno loše govorila o ocu, a često i o muškarcima uopšte; otac joj je bio alkoholičar, finansijski nestabilan, ili prisutan u njenom životu ali nezainteresovan za nju. Ili je jednostavno slušala šta joj današnje društvo govori.
Bez obzira na uzrok, rezultat je isti. Ona je podigla zid oko svog srca i u njega neće da pusti ljubav muškarca. Štaviše, ona čak i ne zna kako ta muževna ljubav izgleda.
Zdrava muževna ljubav veoma je moćna i snažna. Ona je stvorena s namerom da bude čvrsti temelj za žene čija su tela i životni putevi po prirodi stvari drugačiji od muških.
Premda muškarci i žene žive sličnim životom pre braka i majčinstva, negde oko 30. godine života razlike između polova postaju veoma očigledne i izrazite. Upravo je to period u životu kada žene počinju da osećaju teret sopstvene ranjivosti.
Tu na scenu stupa ženin odnos sa ocem. Veza sa ocem ima najveći uticaj na njenu sposobnost da primi ljubav muškarca ili da „zavisi od muškarca.“
Ženama koje su u detinjstvu slabo viđale oca ili su živele sa ocem ali je on bio nezainteresovan i nije pokazivao bliskost prema njoj, kasnije je veoma teško da pokažu ranjivost u prisustvu muškarca. Za njih je to jednostavno previše zastrašujuće.
Danas žene često govore da se ne mogu prepustiti muškarcu jer ima malo jakih muškaraca od kojih one mogu da zavise. Ali reč je zapravo o začaranom krugu.
Morate imati poverenja u dobrog muškarca da biste od njega dobile njegove darove.
Muževna ljubav omogućava ženi da se opusti jer zna da ima ljubav svog muškarca za čitav život, i to muškarca koji je neće ostaviti, koji će je štititi i pružati joj šta joj je potrebno. On zna da njegova žena može sama sebe da izdržava, ali to ne poništava njegovu želju da joj udovolji i pruži joj ono što joj je potrebno.
Pružanje se ne tiče samo novca. Kad kažemo da muškarac „pruža“, mislimo i na to da se on fizički stara o različitim stvarima, bilo da je to planiranje izlaska s devojkom ili obavljanje poslova u domu ili staranje o detetu. Poenta je u tome da žena treba da motiviše svog muškarca da on želi da radi sve te stvari.
A kako se to postiže? Tako što se žena prepusti ljubavi muškarca.
Šta to znači?
To znači da mu ne govori šta treba da radi već ga pušta da on to sam uvidi.
To znači da ona treba da kaže „da“ i „u redu“, a ne samo „ne“ i „a šta je s ovim“ ili „a možda treba ovako“.
To znači da ona ne kritikuje način na koji on radi stvari i da obuzdava sopstvene strahove o tome kakav će rezultat na kraju biti.
To znači da ona u vezu donosi svoju ženstvenost – svoju prirodnu lepotu, nežnost i otvorenost – umesto da insistira na tome da ona odlučuje o svemu.
Mnogim ženama ovo deluje čudno i izaziva u njima nelagodu jer su veoma rano u životu zaključile da se muškarcima ne može verovati i da se na njih ne možemo osloniti. Ali ako želite da uživate u beskrajnoj muževnoj ljubavi, to je jedini način da se to i desi.
Svaka žena mora da odgovori na sledeće pitanje: Da li želim da sama vodim računa o svemu? Ili želim da budem voljena i obožavana?
Jer nikad nećete moći da imati oboje.
Autor: Suzan Venker
Prevela: Marija Stajić
2 Komentara