Пред Божић 1994. године у Русији, у један дом за напуштену децу дошла је група хришћана и први пут су деца могла да чују о Богу и Божићу. Деца су била одушевљена Божићним причама из Библије, гутала су сваку реч. На крају су добили бојице и папир са задатком да сами нацртају рођење Христово (шталица, јасле – као што су видели на сликама).
Био је тамо и један дечак по имену Миша (стар 6 година), који је нацртао свој необичан цртеж и показао га. Он је нацртао шталицу са животињама и јасле у којој су биле две бебе. Учитељице су биле изненађене овим цртежом и питале Мишу зашто је нацртао две бебе.
Мали Миша је објаснио: „Kада је Марија ставила бебу у јасле, Исус Христос ме је погледао и питао ме да ли ја имам где да будем. Ja сам Му рекао да немам ни маму, ни тату – немам никога. Онда је Христос рекао да могу да останем са Њим. Али ја сам рекао да немам никакав поклон да му дам, као што су му донела три мудраца. Пошто је Исус лежао на слами у јаслама и била је зима, понудио сам Му једино што сам имао, упитавши Га: ’Ако дођем и легнем поред тебе да те загрејем, да ли ће то бити добар поклон за Тебе?’ И Христос ми је рекао: ’Ако ме загрејеш, то ће бити најбољи поклон који сам икада од некога добио.’”
Док је Миша завршавао своју причу, низ његов образ сливала се једна крупна суза… Ово сироче је пронашло некога Ко га никада неће оставити…
Бога можемо напустити, али Он нас сигурно неће. Иако нам се учини да смо напуштени и сами, од Бога је то, зна Он најбољи пут нашег спасења. На нама је да препознамо присуство Божије, баш као дечак из приче.
Најновији коментари