Svi smo primetili kako je govor mladih sve siromašniji. Socijalni psiholozi smatraju da je takvom stanju dobrim delom doprinelo korišćenje mobilnih telefona, odnosno dopisivanje putem SMS poruka, različitih aplikacija ili društvenih mreža. Neki teoretičari kulture takođe upozoravaju da informisanje putem telefona (misli se na čitanje vesti preko aplikacija i internet portala) podstiče površnost, pasivno-primalački stav i traganje za zanimljivostima. Što je još važnije, takve navike dovode do smetnji u saznajnom funkcionisanju, na taj način da se razmišljanje zamenjuje informisanjem, dolazi do nemogućnosti dugotrajne koncentracije, izmrvljenosti pažnje, nesklonosti i nesposobnosti da se prate suviše spori filmovi, teškoća u razumevanju teksta s dugim i zamršenim rečenicama i slično.
Dok šetamo ulicom, sve češće možemo videti ljude koji gledaju ka zemlji, ne zato što su lošeg raspoloženja, već zato što gledaju u ekrane mobilnih telefona. Naučnici upozoravaju da takav položaj može dovesti do ozbiljnih oštećenja na kičmi i vratu. U jednom skorašnjem tekstu u dnevnom listu ,,Politika”, novinar Aleksandar Apostolovski je govoreći o tome, između ostalog, šaljivo ustvrdio: ,,Moj pokušaj da živim životom naših predaka, bilo je to pre četvrt veka, pretvorio se u bajku. Konačno sam uzdignute glave prošetao kuče.”
Jedno istraživanje sprovedeno u Japanu, pokazalo je da učenice srednje škole provode prosečno sedam sati koristeći mobilne telefone. Jedna naša neprofitna organizacija je prošle godine objavila rezultate svog istraživanja, gde je ispitano 1.200 tinejdžera, od kojih je 50% izvestilo da oseća ,,zavisnost” o mobilnim uređajima. Podatak je zabrinjavajući. Ne bih da budem pesimističan i da izvodim ishitrene zaključke, ali ipak bih napravio digresiju.
Dok sam sedeo u jednom kraljevačkom kafeu, ušli su momak i devojka i seli za sto pored mog. Od četrdesetak minuta koliko su tu proveli, razmenili su ne više od po tri rečenice (ne računajući razgovor sa konobarom prilikom naručivanja pića), dok su ostatatak vremena proveli gledajući u ekrane telefona. Nije bilo puno kontakta očima, ni dodirivanja, naravno.
Kako to da je telefon, koji između ostalog služi da nas zbliži tako što ćemo biti češće u prilici da komuniciramo s prijateljima, doveo do toga da kada se nađemo oči u oči sa ljudima ne osećamo bliskost? Ernest Džons, pisac biografije Sigmunda Frojda, u jednoj svojoj knjizi navodi da je Frojd svojoj verenici napisao preko devet stotina pisama. Svakodnevno su se dopisivali, a preskok od dva ili tri dana se morao iscrpno objašnjavati. Često su jedno drugom slali dva ili tri pisma, od kojih je retko koje bilo kraće od četiri gusto ispisane stranice. Kako to danas deluje daleko, anahrono, nesavremeno. Otac Miloš Vesin navodi lep primer dvoje mladih ljudi koji se zabavljaju u Americi, a prestali su da koriste mobilne telefone. Kada ih je upitao kako se dogovaraju kada da se vide, odgovorili su da na kraju sastanka zakažu termin narednog viđenja i to je sve. Nekorišćenje telefona pomoglo im je i da naprave ,,filter” svojih prijatelja, tako da će oni kojima su dragi pokušati da dođu do njih, a naravno uvek ih mogu pozvati na fiksni telefon.
„Bojim se dana kada će tehnologija ugušiti upućenost ljudi jednih na druge. Svet će imati generaciju idiota”, Albert Ajnštajn.
Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da više od polovine učenika osnovne škole koristi mobilne telefone za vreme nastave. Učenici se snimaju, igraju igrice, preuzimaju aplikacije, dok pravilnici o kaznama ne postoje. Kod nas ne postoji dovoljno podataka o tome koliko često učenici i studenti koriste telefone prilikom učenja. Američka istraživanja donose podatke koji su u najmanju ruku zabrinjavajući. Navešću najkarakterističnija.
U jednom istraživanju u kom su snimani studenti, pokazano je da više od polovine učesnika nakon manje od šest minuta učenja uzima svoj telefon u ruke. Isto istraživanje navodi da studenti koji koriste Fejsbuk prilikom učenja imaju niže prosečne ocene na fakultetima. Drugo istraživanje, u kom je učestvovalo više od 500 studenata, otkrilo je da 73% njih nije u stanju da uči ukoliko pored njih nije telefon, tablet ili laptop, dok je 38% njih izvestilo da nakon deset minuta moraju da pogledaju u svoj telefon ili tablet.
Takođe je ispitan i efekat tzv. multitaskinga (obavljanja dve ili više radnji istovremeno ili u kratkom vremenskom intervalu). Pokazano je da učenici koji pišu poruke ili koriste Fejsbuk prilikom učenja ili izrade domaćih zadataka imaju niže ocene u školi. Čak je i utvrđeno da, ukoliko je neko vlasnik smartfona, odnosno ukoliko ima više prijatelja na društvenim mrežama, to se negativno odražava na školski uspeh učenika.
Ukoliko bismo sumirali veći broj nalaza, mogli bismo da zaključimo da bilo kakva upotreba telefona tokom učenja – dopisivanje, provera stvari, pa i korišćenje telefona za učenje, produžava vreme potrebno za učenje, dok istovremeno smanjuje stepen retencije naučenog, a samim tim i učinak na testu za koji se spremate. Kapacitet kratkoročne memorije je ograničen, te čovekov mozak nije u stanju da obradi veliki broj različitih informacija kada često menja fokus svoje pažnje. Takođe, često gledanje u telefon onemogućava dublju obradu informacija, tako da je teže naučiti gradivo.
Mladi danas sve manje čitaju knjige. Kada nekoga pitamo šta čita, obično ćemo dobiti odgovor u kom se navode veb stranice s vestima koje izlaze iz minuta u minut ili aplikacije u kojima se može pročitati mnoštvo zanimljivosti o prirodi, istoriji, muzici i slično. Knjige su dosadne. Ne drže pažnju. Ili smo mi postali tragači za senzacijama, pa prosto živeći brze živote nismo u stanju da odvojimo recimo jedan sat dnevno kako bismo u tišini pročitali neku knjigu. Nestrpljivi smo i nemamo smirenja.
Da li na našem spisku aktivnosti, na kom gledanje u mobilni telefon oduzima nekoliko sati dnevno, može da se nađe mesto za jedan i po sat nedeljno, koliko traje nedeljna Liturgija?
Autor: Dipl. psiholog Miloš Blagojević
Izvor: Žički blagovesnik, april-jun 2017.
Najnoviji komentari