Jedan mladić nije hteo dete, ali je devojka htela da rodi. Mladić je verovao da je prerano da ima decu. I dalje je samo zamenik direktora, a ne direktor.
Njegova majka je bila protiv ove devojke. I mladić je sumnjao u svoja osećanja. Mnogo je dobrih, objektivnih razloga da se ne venčaju. I, uopšte, bilo bi bolje da nije bilo deteta, ali devojka je zakasnila za pobačaj. Verovatno je htela da primora mladića da donese odluku. On je odlučio da napusti devojku.
No, on će detetu davati mali iznos novca – ipak, nije on zver. Potrebno je, naravno, pomoći detetu. I rekao je to prilično bezobrazno.
I rekao joj je: „Ako me osuđuješ, ti onda idi.”
Ona je rekla: „Ja nikoga ne krivim. Štaviše, sve je u redu, zar ne?”
I nastavila je: sama će se snalaziti s detetom, ako se tako odluči. Nazvaće ga Kosta i uzimaće hranu u javnoj kuhinji. Kad je bila mlada, tamo su davali besplatnu hranu.
Mladić se nervirao i pitao: zašto ime Kosta? Postoji lepše ime – Boris. U njegovoj porodici ima Borisa. Mnogo toga su postigli!
„Kažem: čije je dete, taj daje ime. Biće dečak najverovatnije. Imaće iste smeđe oči i okruglo lice kao ti. Hraniću bebu besplatno. I umesto skupih pelena, praviću pelene od gaze. Nekad davno su ih koristili. Iskuvaš pelene, ispeglaš ih i opet su kao nove.”
Mladić se naljutio i počeo je da govori da će on kupovati hranu za bebu. I pelene. Kakav užas – hraniti dete u javnoj kuhinji. I koristiti gazu umesto pelena!
Devojka je rekla: „I tada će sve biti u redu. Ja ću se udati za dobru osobu, nadam se da će biti dobar prema Kosti. Vodiće ga na hokej i jahanje. Kosta će ga zavoleti i grliti oko vrata toplim rukicama, ljubiti ga u neobrijani obraz i govoriti mu ’Tata! Tata!’”
Mladić je pocrveneo od besa i izjavio da je on – tata. I on će voditi Kostu na hokej. To jest, Borisa. Zašto bi neki neznanac brinuo o njegovom detetu? To je njegovo dete. Njegov sin. I kakvi neobrijani obrazi? Tuđi otac? Taj bi, bez sumnje, bio podlac i alkoholičar.
Taj razgovor se odigrao pre pet godina. Sada Boris ima tatu. A tata ima Borisa. A devojka ima muža i sina.
Uvek treba govoriti istinu – to deluje otrežnjujuće i pomaže da se donese ispravna odluka, zbog čega nikada nećete zažaliti. Svima je potreban sin ili ćerka, mada to muškarci ne shvataju odmah. A onda oni dele slatkiše i veoma su ljubazni prema onima koji su im pomogli da se odluče…
Autor: Ana Kirijanova
Izvor: Odin mužčina ne hotel rebenka…
Najnoviji komentari