Prenosimo odličan tekst monahinje Nine (Krigine), doktora psiholoških nauka i sestre srednjeuralskog ženskog manastira u čast ikone Božije Matere „Sporiteljnica hlebov”. Monahinja Nina je i pravoslavni psiholog, a besedi na veoma prijemčiv i lako razumljiv način, zbog čega je njena predavanje i besede odslušalo i odgledalo mnogo ljudi i, što je najvažnije, mladih osoba.
***
Greške predbračnih odnosa
Serija naših susreta se zove „Toplina ognjišta” i mi želimo da to naše porodično ognjište bude toplo i prijatno. Ali to umnogome zavisi od toga kako smo proživeli život do sklapanja braka. Koje se tu greške javljaju?
Najrasprostranjenije greške za koje ja znam, posmatrajući svoje okruženje, svoje studente, koji predstavljaju dve suprotnosti, dva pola, jesu sledeće:
Prva je karakteristična za veći deo mladih ljudi koji počinju život, punih energije i snage. Skoro smo sproveli anketu među srednjoškolcima i postavili im ovakvo pitanje: „Možete li vi sebe nazvati srećnim čovekom?” I veoma mnogo njih je odgovorilo: „ Da, naravno“, „Normalno, da“. Oni imaju takav stav. Ako bismo to pitanje postavili ljudima u pretpenzionom sobu, potvrdan odgovor bi se mogao čuti veoma retko.
Mladi ljudi imaju mnogo snage i uverenja da je sav život ispred njih, imaju mnogo zdravlja. I eto to, kada je mnogo snage a malo životnog iskustva, to je ono što čoveka zanosi. Ali kasnije postaje jako bolno, i učinjene greške moraju da se ispravljaju čitavog života. Najrasprostranjenija greška među mladima nalazi se u njihovom stavu da treba živeti srećno i da ne treba stradati. Takvi ljudi se često mogu videti, jer se veoma ističu u gomili.
Ja bih želela i da obratimo pažnju na to da se naša savremena propaganda trudi na svaki način da impresionira mlade ljude i ubedi ih da život treba da bude neprestani vatromet i da nema potrebe o tome razmišljati.
Celomudrenost
Drugi rasprostranjeni stav kod mladih jeste da treba uzeti sve od života. Kada počinješ s njima da razgovaraš i da ih ispituješ šta je po njihovom mišljenju ljubav, shvatiš da ljubav za njih podrazumeva čestu promenu seksualnih partnera. Koliko se samo varijanti naslušaš. „Meni je potrebno da nađem svog čoveka“ – govore neke. Jedna moja studentkinja je izjavila da joj je potrebno da nađe muškarca svog seksualnog tipa. Uopšteno govoreći, oni koji su se svega nagledali i načitali, imaće i svakakve ideje.
Postoji pojava koja se zove promiskuitet. To je česta promena partnera. Prostitucija je profesija koja zarađuje novac. A u ovoj situaciji čovek prosto živi samo za sebe, trudi se da uzme sve od života maksimalno, ne shvatajući da se brzo pretvara u kantu za smeće. On ne bira za sebe drugu polovinu, već služi kao vrsta smeća.
Razgovarala sam s jednom devojkom koja je s bolom u glasu govorila: „Sada je monogamija nemoguća! Sada svi tako žive! Ako devojka ne počne rano da živi s partnerom, prema njoj se odnose kao da nije normalna. Takve ljude čak nazivaju i posebnim imenima.” Kada sam se zagledala u njene oči, shvatila sam da vrišti od bola. U očima joj je bila nada. Ona je tražila da joj dokažu da postoje drugi ljudi i drugi odnosi. Ipak, ona se i dalje drži svojih ubeđenja.
Kada su pitali muškarce da opišu svoj ideal žene, postalo je jasno da nijedan muškarac ne želi da je njegova žena prolazila kao barjak od jednog muškarca do drugog… Oni se trude da takve devojke ne izaberu za ženu. One su potrebne za sticanje seksualnog iskustva. Njih, jednostavno govoreći, iskorišćavaju.
Jedna devojka je dala jasan odgovor na pitanje o mogućnosti polnih odnosa s partnerom: „Muškarcu ništa neće biti zbog tog iskustva, a kome treba iskorišćena devojka?” Reči „iskorišćena devojka” mnogo su me potresle. Muškarci su, u stvari, često zainteresovani samo za zabavu. Njima je dobro da iskorišćavaju žene. On od života uzima sve i od žene uzima sve. Tim muškarcima koji još nisu zasnovali porodicu opštim mišljenjem je dozvoljeno da stupe u vezu s nekoliko devojaka. Naše bake često govore: „Neka prošetaju, neka se izludiraju”. „Izludiraju” – kako tačna reč! A na devojku se u ovoj situaciji stavlja pečat. Ono što je u našoj kulturi muškarcima dozvoljeno pre braka, ženama je zabranjeno. To treba zapamtiti!
Reklo bi se, šta može biti loše u stavu: „Ja neću menjati partnere. Samo ću živeti s jednim. Ako se ispostavi da se uklapamo, onda ćemo se registrovati u opštini.” Spolja gledano, sve izgleda pravilno i uverljivo. Ne baš pristojno, ali sasvim logično. „Spremni smo za ozbiljnu vezu i prosto ćemo posmatrati jedno drugo. U tim odnosima smo ravnopravni.”
Kada muškarac pre braka živi s raznim partnerkama, ljudi starijeg uzrasta kažu: „Našetao se, izludeo se”. Za žene to ne govore. Prema njima se odmah formira specifičan odnos, praćen gorkim osmehom. Čak i ako na početku muškarac govori da mu nije važno s kim je pre njega bila njegova druga polovina, ipak se sve, na kraju, svede na to pitanje. Uostalom, ta devojka je buduća majka. A materinstvo je svetla i čista stvar. Dete koje se rađa od majke treba da bude zdravo u svakom pogledu. Kada je devojka imala nekoliko seksualnih partnera, to obično ne prolazi bez traga na svim nivoima.
Postoji jedno poređenje s lepljivom trakom: prvi put ona se lepi tako da ju je skoro nemoguće odlepiti, zatim lepljiva traka malo slabije drži, a peti put skoro da se i ne prilepljuje. To jest, posle nekoliko veza, žena nema pravu privezanost prema svom mužu.
To ne iznenađuje. Uostalom, tu su i uspomene i, bili mi svesni toga ili ne, postoji poređenje. A ako pogledamo to na nivou organizma, mora se uzeti u obzir i ovaj zanimljivi podatak: ženski organizam se čak prilagođava muškom na nivou mikroflore. Kada žena počne da živi s drugim čovekom, dolazi do prilagođavanja. Taj proces se može ponoviti nekoliko puta. A zatim obavezno sledi kvar, počinje bolest. I beba se rađa u zaraženom porođajnom kanalu. A ako je tamo još bio i greh ubistva – abortus, onda se beba rađa ne u čistom materinskom telu, već u prljavom, bolesnom telu sa ožiljcima.
Majka – to je svetinja nad svetinjama. Ona treba da bude čista! To govori o tome da nije najpre muškarac dužan da vodi celomudren život, već je posebno važno ponašanje majke, zato što se unutar njenog tela rađa dete. Kako se može roditi zdravo i čisto dete u prljavoj utrobi?
Sada se govori da se rađa malo zdrave dece. Ali to je rezultat toga što momci švrljaju i levo i desno. Koliko ima neplodnih muškaraca sada kod nas? Tako isto i devojaka? Zašto se ranije rađalo po 15 dece, pritom su sva bila zdrava? A sada se rađa jedno, i to s mukom. To je sada ideologija koja se nameće. Možete joj se pokloniti ili joj se usprotiviti.
Ako razmišljamo o porodici, ne treba odmah stupati u bliske odnose. Mnoge žene pate od toga što budu odbačene odmah posle intimnih odnosa. Jednom je jedan sveštenik rekao zadivljujuću stvar: „Onaj čovek koji je pre braka često menjao partnere, izdao je onoga s kojim mu je Bogom određeno da živi porodičnim životom. On je faktički njemu neveran.” Nije slučajno kod nas Rusa reč – suđeni. To jest, onaj čovek, s kojim je suđeno biti zajedno. Ako je devojci ili mladom čoveku suđeno da stupe u brak, pre ili kasnije to će se desiti. Zašto izdavati svoju buduću polovinu? Zašto krasti od drugih i uništavati živote drugih?
Probni brakovi
„A zašto da se registrujemo”, misle mnogi, „kada nam je i ovako dobro?” Neki pristaju da žive u takvom braku jer jednostavno žele da znaju koliko se slažu jedno s drugim. „Ako se ispostavi da nismo jedno za drugo, čemu potpisivanje?” – objašnjavaju oni. Pritom se smatra da su u ovoj situaciji i muškarac i žena ravnopravni i zajedno donose takvo rešenje.
Oboje su za ozbiljnu vezu. Ovde je neophodno primetiti sledeću osobenost ženske psihe: čim počnu seksualni odnosi, žena postaje zavisna od muža, postaje njegov deo, silnije je privučena k njemu. Šta se dešava s muškarcem koji nema razvijen osećaj odgovornosti za drugog? On vidi jedno te isto svaki dan. Za njega je završena romantika, počinju radni dani, sve to postaje navika. Pojavljuje se osećaj da je cilj dostignut i muškarcu takav život počinje da dosađuje. Nastupa slabljenje osećanja. Tim pre ako se žena ne prikazuje uvek u najboljem svetlu i razdražuje ga svojim hirovima. Ovde nema ravnopravnosti. Ženi se pojačava osećaj privezanosti, a kod muškarca se pojačava osećaj dosade, jednoobraznosti i monotonije. Žena se bavi učvršćivanjem odnosa i trudi se da navede svog partnera da stupe u brak, ali njemu to nije potrebno.
Žena čeka kada će je muškarac zaprositi. Ako do toga ne dođe, žena počinje da žuri, trudeći se svim silama da ga tiho pogura ka donošenju te odluke. Svojim delima ga priziva da oceni njene sposobnosti. „Pogledaj kakva sam ja domaćica. Kako dobro izgledam! Kako ukusno kuvam.” To jest, ispada da muškarac zauzima tron, a žena mu dokazuje svoju vrednost u svim poljima. Zbog toga ovde nema jednakosti! Odnos prema ženi pretvara se u izračunavanje njenih vrlina i nedostataka. To više nije ljubav! To je trgovina, račun, sve – samo ne ljubav!
Zatim, žena neretko oseća da muškarca ovakva situacija potpuno zadovoljava i on se ne trudi da išta promeni. A ako se u njemu probudi želja, on će otići drugoj ženi, objašnjavajući svoj odlazak time da mu njegova partnerka ne odgovara. Neke žene u datom slučaju idu na potpuno neopravdan korak. One odlučuju da zatrudne i rode bebu. „Sad nikuda neće otići!” – misle one. Ako muškarac ima bar neki osećaj odgovornosti, onda dalje može uslediti „stimulisani” brak (brak kada je nevesta već trudna). Ovde je potrebno pomenuti da rađanje bebe nikada nije faktor koji će učiniti da muž iznenada „otkrije” svoju ljubav prema ženi. Većina muškaraca doživljava dete kao problem. A još se tu nađe i gomila rođaka i prijatelja koji počinju da ga uče i guraju u brak. Pod ovim okolnostima muškaraca se oseća uhvaćenim. To je kao da su ga obmanuli.
„Gde je tu ravnopravnost?” – pitam ja vas.
Često se posle probnih brakova ljudi obraćaju psihologu. I kada ih slušaš, čini ti se da se pred tobom samo menjaju lica koja su naučila jednu te istu priču i sada je ponavljaju.
Tako da „probni” brak – to su suze ženskog roda. Tu nema nikakve ravnopravnosti! A ako i ima, onda je ona isključivo imaginarna. Govoreći duhovnim jezikom, građanski brak je blud. To je kršenje zapovesti! Zbog toga blagodat odlazi. Potom se prolivaju suze, ostaju nerešeni problemi. Kakve tu može biti radosti? Ovde su moguće samo plač i suze. Sreće tu neće biti! To će biti samo bekstvo u fatamorganu.
Meni su se urezale reči jednoga svetitelja: „Ničega se ne treba bojati osim greha.” Jer Bog je ljubav. I samo kada mi grešimo, blagodat odlazi. I tako čovek leti po životu, kao suvi list po vetru. On udara na sve pregrade na svom putu i na kraju se može raspasti. Da, cela stvar je u našem grehu. Samo u njemu. A ne u tome što su ljudi surovi ili je život loš.
Uninije, pesimizam
Jedna krajnost, kao što smo već rekli, jeste neuzdržani blud. Druga krajnost je sedenje kod kuće i nemanje volje za izlaskom i druženjem. S jedne strane, šta u tome može biti loše? Ali ovde je moguće upasti u uninije. To nije čuvanje celomudrenosti, već uninije! Takvi ljudi – usedelice veruju da u njihovom životu neće biti ničeg dobrog. „Ko će mene zavoleti? Zar ja mogu osnovati porodicu?” – govore oni.
U psihologiji se to naziva „samoprognozirajuće proroštvo”. To je situacija kada čovek živi sa stavom da s njim neće biti ništa dobro i vodi sebe tako da se taj stav opravda.
U svoje vreme, kada sam vodila kurs „Etika i psihologija porodičnog života”, prišla mi je jedna devojka želeći da podeli sa mnom svoje probleme. Jako je čudno bilo gledati šesnaestogodišnjake koji govore o tome da u njihovom životu još nema ljubavi. Oni to govore kao da su proživeli sav život. I oni to zaista vide kao tragediju. Posebno u poređenju s drugim vršnjacima. Tinejdžerska ljubav ima karakter epidemije. Zaljubi se jedan, pa drugi, pa u stanje zaljubljenosti upadne ceo razred, pa još dalje. I eto, prišla mi je devojka i pričala o mladiću koji je zanima ali koji nikada, po njenom mišljenju, ne obraća pažnju na nju. I posle nekog vremena sam naletela na sledeću scenu u školi: taj mladić je prišao toj devojci s leđa i počeo nešto da joj govori. A ona se okrenula i rekla mu: „Šta hoćeš?!”
Bila sam krajnje iznenađena njenim ponašanjem. Kada sam je pitala o tome što se desilo, ona je odgovorila: „Ni sama ne znam šta mi se desilo.” Međutim, ja znam šta se s njom desilo. To dete je samo sebe svojim „samojedstvom” dovelo do uninija.
Bila je to klasična situacija „preventivnog napada”. Devojka očekuje da će sve biti loše, da će svakako biti bolno. I odjednom, okreće se i vidi da joj je on prišao. Toj devojci u glavi se odmah javljaju misli: „Iz tih odnosa ništa dobro neće izaći. Na kraju će sve biti bol i stradanje. Zbog čega se mučiti toliko vremena? Najbolje odmah sve da okončam.” I zato s njene strane odmah sledi: „Šta hoćeš?!”
To je klasično samoprognozirajuće proroštvo. Ona ne dozvoljava da joj se na drugi način obraća. Ona odmah svojim uninijem vodi odnos na drugi nivo. S takvim ljudima odmah treba govoriti na drugi način. Oni ne daju drugoj polovini čak ni da im se približi.
A gde uopšte mogu da se upoznaju mladi? Ranije su Rusi govorili: „Ne traži ženu u kolu, već u bašti.” Poznajem jednu učiteljicu koja je svom odraslom sinu koji je učio u inostranstvu govorila: „Dobru ženu u restoranu i diskoteci nećeš naći. Mesta za zabavu nisu pogodna za taj cilj. Inače ćeš ceo život posle plesati.” I tako se njen sin upoznao sa svojom ženom na pokloničkom putovanju. Grupa mladih je putovala i molila se. U kapeli se srelo dvoje i eto vam para. Savremenog para. Zato se i kaže: „Ištite i daće vam, tražite i naći ćete.”
A što se tiče toga kako se pravilno ponašati, mogu reći sledeće. Treba živeti po zapovestima Božijim! Onim ljudima koji život zamišljaju kao bajku, to se čini dosadno i glupo. Oni govore sebi: „Tako ću živeti u starosti.” Ali ovde treba shvatiti da ako želite da živite i da imate i radosno srce i stabilnu porodicu i srećnu decu, morate da živite po zapovestima. Ako budete poštovali upravo taj put, sve će biti prekrasno. Ako čovek govori: „Meni je to dosadno. Ja i sâm sve znam. Sve ću raditi sâm” – njemu će biti veoma teško.
Zapis besede: Centar zaštite majčinstva „Kolevka”, Jekaterinburg
Prevod: Milica Nikolić, Pravoslavna porodica, februar 2016.
Izvor: pravoslavnaporodica.org.srb
Najnoviji komentari