Nakon što su imali jedan pobačaj, Kejt Mekini i njen muž saznali je Kejt trudna, i da će njihove tri ćerke dobiti brata. Bili su oduševljeni, ali tada su im lekari saopštili tragičnu dijagnozu: bebi se neka tečnost nakuplja na potiljku, te predviđaju da će se roditi mrtva. Odmah su im ponudili abortus, ali su to Mekinijevi odbili.
„U 18. nedelji rekli su mi da se bebi toliko tečnosti nakupilo na potiljku da neće preživeti,” opisala je Kejt svoju priču za sajt Love What Matters. „Nisi mu davali nikakvu šansu. Imao je cistični higrom. To je značilo da je mogao imati bilo koju trizomiju, neki telesni nedostatak, ili da mu se jedan ili više organa neće razviti kako treba. Nagovarali su me da abortiram. Štaviše, rekli su da to mogu da urade istog dana.”
Kejt se rasplakala, a lekar je izašao iz ordinacije da bi je pustio da razmisli. Ali ona je razmišljala o nečemu što se desilo deset godina ranije, kada su joj za dve ćerke rekli da imaju samo 32% šanse da se rode žive, i kada su je takođe nagovarali na abortus. Kad se lekar vratio, rekla mu je da „ne dolazi u obzir” da abortira. I pored toga, lekar joj je ispričao šta će se desiti ako beba bude mrtvorođena – kao da je to gore nego kada bebi kidaju jedan po jedan deo tela prilikom kiretaže diletacijom i evakuacijom – i nastavio da je nagovara.
Kasnije je došla medicinska sestra da joj uzme uzorak krvi kako bi se utvrdio uzrok cističnog higroma, i rekla je Kejt: „Imaj vere. Za Boga ništa nije nemoguće.” Do kraja trudnoće, Kejt više nije videla tu sestru, ali kaže da joj je ona tog dana bila kao anđeo.
Svake sedmice, Kejt je išla na preglede da bi videli kako beba napreduje i izmerili higrom, i svake sedmice doktor joj je govorio da razmisli o abortusu.
„Na svakom pregledu, nekoliko puta su me pitali hoću li da abortiram,” napisala je Kejt. „Pitam se da li dobijaju neku nagradu ako mi ’prodaju’ abortus, pošto je tako delovalo.” Mekinijevi su čvrsto stajali pri svojoj odluci da sinu pruže priliku da živi i neprekidno se molili za čudo.
A onda se zaista desilo čudo.
Na pregledu u 26. nedelji, tehničar koji je radio ultrazvuk nije izmerio cistični higrom, kao obično, a lekar – neko novi, koga su tada prvi put videli – rekao im je da je to zato što „nisu imali šta da izmere.” Cistični higrom je nestao.
Kejt je 5. novembra 2018. godine rodila sina koji je zaprepastio sve lekare, koji su na njemu uradili sva moguća ispitivanja. Svaki test je bio negativan – našli su samo mali šum na srcu, a u međuvremenu je i on nestao.
„Beba je imala 0%… šanse da preživi, a sad je ovde i sasvim je zdrav”, napisala je Kejt. „Moj mozak ne može da pojmi da sam i 4. novembra mogla da se jednostavno predomislim i kažem ’Ma do đavola sve!’”
U Sjedinjenim Državama, abortus je zakonom dozvoljen do samog porođaja i veoma agresivno se savetuje ženama koje nose bebu s bilo kakvim razvojnim problemom. Abortus u 18. nedelji, koji je prvo predložen Kejt, podrazumeva kidanje bebinog tela na komade, kao što je u video-snimku objasnio dr Entoni Levatino, koji je nekada i sam radio abortuse. U trećem trimestru, radi se indukovani abortus, gde se bebi daje smrtonosna injekcija digoksina pravo u srce, a potom majka rađa mrtvorođeno dete. Hvala Bogu, Kejt je odabrala da se bori za svoje dete.
„Biram život”, kaže Kejt. „Juče, danas i sutra. Savršeno dobro znam da za Boga ništa nije nemoguće.”
Autor: Nensi Flanders
Prevod: Marija Stajić
Izvor: Parents refused abortion and got a miracle: ‘Nothing is too big for God’
Najnoviji komentari