Afera u Britaniji: deci menjaju pol kad napune tri godine

Britanski list Dejli mejl objavio je da je petoro saradnika jedne klinike u toj zemlji, koja izvodi operacije i tretmane kojima se menja pol čoveka, dalo otkaze zato što se u njoj takvim operacijama i ’terapijama’ podvrgavaju i deca kad napune tri godine.

Ovo nije prvi ovakav skandal, a svi opominju da u nekim stvarima ne treba ni pokušavati „stići i prestići Zapad.”

Ali šta je to „operacija promene pola”?

Neki ljudi zaista imaju stanje koje se naziva rodna disforija, i koja predstavlja duševno rastrojstvo. Ljudi s tim problemom sebe psihološki doživljavaju kao predstavnika suprotnog pola i muče se sa svojim ’neodgovarajućim telom’.

Takve osobe traže tvrde da im se ’biološki pol’ uskladi sa psihološkim.

Sama operacija podrazumeva da se muškarcima, koji sebe smatraju ženama, odstrane muške genitalije i operativnim putem napravi veštačka vagina.

Takvi ljudi do kraja životaa moraju da uzimaju hormone koji treba da im pomognu da izgledaju kao žene. Međutim, nemoguće je ukloniti razlike između muškog i ženskog tela jer one postoje i na genetskom nivou.

To znači da muškarac ni pomoću operacije zapravo ne dobija žensko telo već samo ostaje sa svojim teško povređenim muškim telom.

Takvi ljudi ne mogu živeti običnim polnim životom, niti imati decu.

Rešava li to problem same disforije? Zasad nema jasnog ni sigurnog odgovora.

Donedavno se sve ovo ticalo samo odraslih ljudi koji su sami snosili posledice svojih odluka i postupaka. Međutim, trans-aktivisti su se odnedavno ustremili na decu.

Simptomi rodne disforije kod dece u 80 odsto slučajeva nestaju do puberteta, pa dečaci – koji su se i hvatali igračaka za devojčice – odrastu u savršenoj harmoniji sa svojim muškim telom.

Problemi nastaju ako takva deca dopadnu u ruke zagovornika rodne ideologije koji nastoje da iskoriste svaku i najmanju nesigurnost u polnoj identifikaciji kako bi u tom detetu vaspitali pripadnika suprotnog pola. Tada počinju da ga u što mlađem uzrastu pripremaju za „proces prelaska” (tranzicije). Razume se, prvo se hvataju za hormonske preparate koji koče proces normalnog polnog sazrevanja.

Sa čime je povezano ovakvo apsurdno i razorno ponašanje koje detetu nanosi očevidnu i nepopravljivu štetu?

Odgovor je povezan s pojmom „afirmativnost”, a on pak sa uverenošću da je društvo prožeto predrasudama i mržnjom prema „ranjivim manjinama” i da zato osobenosti u polnom ponašanju i samoidentifikaciji ne treba primati kao nešto neutralno, nego ih i „afirmisati” i vatreno podržavati.

Pojam coming out bukvalno znači „izlazak u javnost”, „obelodanjivanje”, odnosno otvoreno proglašavanje sebe gejem ili transrodnom osobom – i zato se pozdravlja kao akt smelosti koji je od koristi za celo društvo. Kao nešto što je dostojnije poštovanja i herojskije nego, na primer, spasavanje ljudi iz požara.

Ideologija nalaže da se revnosno podržava „rodni identitet” i da se dete – čim se uoče simptomi da je „transrodno” – počne pripremati za „prelazak”.

Roditelji su suočeni s moćnim propagandnim pritiskom. Sugeriše im se da će njihovo dete – ako mu ne promene pol – u budućnosti neizbežno izvršiti samoubistvo.

Ponavlja im se: „Želite li da imate živu devojčicu ili mrtvog dečaka?!”

U nekim zapadnim zemljama već su počeli da oduzimaju decu roditeljima koji se protive njihovom „prelasku” u suprotni pol.

Jedan komentator je već ukazao: „Trogodišnje transrodno dete – to je kao mačak-vegetarijanac”.

Dejli mejl navodi reči bivšeg šefa kadrovske službe Dejvida Bela, koji je izjavio da neka deca počinju da tvrde da su transrodna jer u tome vide rešenje brojnih drugih problema, kao što su duga istorija zlostavljanja dece u porodici ili homofobija, dok su sve učestaliji i slučajevi da je reč o deci s poremećajima iz spektra autizma.

On tvrdi da su mnoga deca koja dovode u pitanje svoj identitet po svemu sudeći „saznala na internetu ili dobila instrukcije od roditelja o tome šta tačno da kažu da bi dobila to što žele.”

Ovo podseća na drugi britanski skandal: banda u Roterhemu je tokom 15 godina silovala, drogirala i prisiljavala na prostituciju devojčice, a policija je to zataškavala jer su silovatelji bili Pakistanci, a žrtve – belkinje. Policija je zaključila da im je bolje da budu optuženi za ogrešenje o službene obaveze nego za rasizam.

Vratimo se klinici u kojoj decu unesrećuju za ceo život.

Premda je to druga vrsta zločina, i njen biznis cveta zato što se ljudi ne usuđuju da se suprotive zlu, pa čak ni da javno protiv njega ustanu.

U Britaniji je proglašavanje za „homofoba” ili „transfoba” krajnje štetno za karijeru.

Sve je ovo povezano i s verovanjem, posebno na Zapadu, da se čovečanstvo postepeno i pravolinijski kreće od mračnih vremena i fanatizma ka progresu i svetloj budućnosti tolerancije i raznolikosti.

U ovom kontekstu se i očevidno i teško bezumlje, poput transrodne ideologije, prihvata kao znak ’progresa’ i civilizacijske superiornosti. A pravolinijskog progresa naprosto – nema.

Jedan profesor sa Oksforda izjavio je da su ovakve procedure (promene „rodnog identiteta”, prim. red.) zapravo „neregulisani živi eksperimenti na deci” sa dijagnozama koje nisu potkrepljene nikakvim dokazima.

 

Preuzeto sa: Afera u Britaniji: Deci menjaju pol čim napune tri godine

Dodatni izvor na engleskom: End the transgender ’unregulated live experiment on children’